Стратешка престројавања на Блиском истоку

После крвопролића у Гази, Анкара заоштрава став према терористима како у Анадолији, тако и у суседним земљама, поготово зато што би поједини екстремисти могли да искористе садашњу кризу у региону и да још више угрозе Турску. На Блиском истоку, који се у последње време суочава са све већим изазовима, водеће исламске земље покушавају да премосте разлике које деценијама оптерећују њихове односе, што су често злоупотребљавали припадници Исламске државе, Ал каиде и Радничке партије Курдистана и друге екстремне групе.

После масакра у Москви, за који је одговорност преузела у Турској по злу позната Исламска држава, председник Реџеп Тајип Ердоган је у телефонском разговору са Владимиром Путином изразио спремност да сарађује са Русијом у борби против тероризма. „И овај напад потврђује да кризне случајеве у региону треба хитно решавати мирним путем”, нагласио је он, како је пренео његов кабинет. Ердоган се од почетка сукоба у Украјини нуди да посредује између Москве и Кијева. Почетком марта угостио је Володимира Зеленског, а према ранијим најавама, председник Русије би требало у априлу или мају да посети Турску, али после најновијих збивања у Москви, питање је да ли ће се то десити.

Регион Блиског истока се у последње време суочава са једном од најтежих криза у годинама после Првог светског рата: у неколико земаља је грађански рат, Америка, Велика Британија и Израел повремено бомбардују Јемен, Сирију и Либију. У Гази је хаос. Исламске земље, поготово оне водеће, не могу да се договоре како заједно да одговоре на све те изазове. Оне осуђују Израел, али се не усуђују да предузму одлучније акције против израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, иза ког стоје Вашингтон и његови западни савезници. Уз то, у некима од њих „Палестинце доживљавају као терет”, јер се плаше новог таласа избеглица који би могао да запљусне Египат, Јордан и друге земље.

Турска је у последње време на удару екстремиста – припадника Исламске државе, Ал каиде, а поготово Радничке партије Курдистана (ПКК) и других мањих екстремних група. Страхује се да би оне сада могле још више да дигну главу и да искористе хаос у Гази и Украјини и да угрозе земље у региону.

Анкара бије битку на два фронта: припадници њене службе безбедности и армије упадају у Сирију и Ирак како би се обрачунали, пре свега, са курдским терористима који тамо имају своја упоришта. Истовремено је отворила и дипломатске канале и покушава да у тој борби успостави сарадњу са земљама у региону. После завршетка рамазана, који је у току, Ердоган ће посетити Багдад – први пут после дванаест година – где ће са домаћинима разговарати о заједничкој борби против „курдских терориста” који, како тврде у Анкари, у северном Ираку имају своје базе (окупирали су више од 400 села) одакле повремено нападају циљеве у југоисточној Анадолији. Средином прошле године Ердоган је у последњем тренутку, без званичног објашњења, отказао посету Ираку. Дипломате две земље су сада изгледа припремиле терен да се отвори „нова страница” у односима Турске и Ирака који деле заједничку границу дугу 360 километара.