Strateška prestrojavanja na Bliskom istoku

Posle krvoprolića u Gazi, Ankara zaoštrava stav prema teroristima kako u Anadoliji, tako i u susednim zemljama, pogotovo zato što bi pojedini ekstremisti mogli da iskoriste sadašnju krizu u regionu i da još više ugroze Tursku. Na Bliskom istoku, koji se u poslednje vreme suočava sa sve većim izazovima, vodeće islamske zemlje pokušavaju da premoste razlike koje decenijama opterećuju njihove odnose, što su često zloupotrebljavali pripadnici Islamske države, Al kaide i Radničke partije Kurdistana i druge ekstremne grupe.

Posle masakra u Moskvi, za koji je odgovornost preuzela u Turskoj po zlu poznata Islamska država, predsednik Redžep Tajip Erdogan je u telefonskom razgovoru sa Vladimirom Putinom izrazio spremnost da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorizma. „I ovaj napad potvrđuje da krizne slučajeve u regionu treba hitno rešavati mirnim putem”, naglasio je on, kako je preneo njegov kabinet. Erdogan se od početka sukoba u Ukrajini nudi da posreduje između Moskve i Kijeva. Početkom marta ugostio je Volodimira Zelenskog, a prema ranijim najavama, predsednik Rusije bi trebalo u aprilu ili maju da poseti Tursku, ali posle najnovijih zbivanja u Moskvi, pitanje je da li će se to desiti.

Region Bliskog istoka se u poslednje vreme suočava sa jednom od najtežih kriza u godinama posle Prvog svetskog rata: u nekoliko zemalja je građanski rat, Amerika, Velika Britanija i Izrael povremeno bombarduju Jemen, Siriju i Libiju. U Gazi je haos. Islamske zemlje, pogotovo one vodeće, ne mogu da se dogovore kako zajedno da odgovore na sve te izazove. One osuđuju Izrael, ali se ne usuđuju da preduzmu odlučnije akcije protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, iza kog stoje Vašington i njegovi zapadni saveznici. Uz to, u nekima od njih „Palestince doživljavaju kao teret”, jer se plaše novog talasa izbeglica koji bi mogao da zapljusne Egipat, Jordan i druge zemlje.

Turska je u poslednje vreme na udaru ekstremista – pripadnika Islamske države, Al kaide, a pogotovo Radničke partije Kurdistana (PKK) i drugih manjih ekstremnih grupa. Strahuje se da bi one sada mogle još više da dignu glavu i da iskoriste haos u Gazi i Ukrajini i da ugroze zemlje u regionu.

Ankara bije bitku na dva fronta: pripadnici njene službe bezbednosti i armije upadaju u Siriju i Irak kako bi se obračunali, pre svega, sa kurdskim teroristima koji tamo imaju svoja uporišta. Istovremeno je otvorila i diplomatske kanale i pokušava da u toj borbi uspostavi saradnju sa zemljama u regionu. Posle završetka ramazana, koji je u toku, Erdogan će posetiti Bagdad – prvi put posle dvanaest godina – gde će sa domaćinima razgovarati o zajedničkoj borbi protiv „kurdskih terorista” koji, kako tvrde u Ankari, u severnom Iraku imaju svoje baze (okupirali su više od 400 sela) odakle povremeno napadaju ciljeve u jugoistočnoj Anadoliji. Sredinom prošle godine Erdogan je u poslednjem trenutku, bez zvaničnog objašnjenja, otkazao posetu Iraku. Diplomate dve zemlje su sada izgleda pripremile teren da se otvori „nova stranica” u odnosima Turske i Iraka koji dele zajedničku granicu dugu 360 kilometara.