Гужва на десном крилу

Ко ће бити лидер деснице – Томислав Николић, Војислав Шешељ или Војислав Коштуница, питање је које је додатно узбуркало већ постојећу гужву на десном крилу политичког спектра Србије. Цепањем Српске радикалне странке и стварањем Српске напредне странке, на челу с Томиславом Николићем, и Народне партије, чији је председник Маја Гојковић, расплет је учињен компликованијим. Могуће је и да Милан Париводић, бивши министар за економске односе са иностранством, направи своју странку јер стално понавља како Србији недостаје партија модерне деснице. Борбу на десници подстиче и чињеница да се само ДС и СПС изјашњавају као левица и што би првој изузетно доминантној требало наћи пандан на супротној страни политичке мапе.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да „термине лево или десно треба схватити крајње условно: примеренија је подела странака на прохашке и антихашке оријентације, на пронатовске и антинатовске, евроентузијасте и евроскептике”.

И Владимир Вулетић, социолог, каже да се појам левице и деснице поједностављено посматра. „И за лево и за десно има много критеријума. У програмима странака има и једног и другог. Левичари су били комунисти и социјалисти, па је сада можда и непопуларно рећи да је неко на левици. Али, левица се код нас тек сада профилише и има нове идеје. Шта ће се дешавати на десници тек ће се видети. Већ постоје неке интеграције ДСС-а и НС-а с Народном партијом Маје Гојковић. Поред ДСС-а као салонске деснице ту је и СПО.”

Драшковић је на Главном одбору СПО-а изјавио да је његова странка језгро српске деснице, а касније у интервјуу за наш лист да је у парламенту поред СПО-а и Демохришћанска странка десна европска партија. „Нова Србија је рођена у СПО-у, а и програм ДСС-а десног је усмерења, али је у последњих годину-две дошло до парализе те десне европске стране у врху тих странака. Мислим да је 90 одсто бирача НС-а, па и ДСС-а европског десног опредељења.”

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да има разних десница, а да су СПО и Г17 плус од почетка на десници. „Код СРС-а то је конфузија. По социјалној компоненти (поглед на цркву, абортус, хомосeксуалце) они су десница, а по економској су левица. Њихов економски програм је левичарски. И ДСС и СПО би се могле сврстати у конзервативну а Г17 плус у либералну десницу.”

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник Института за политичке студије, такође каже да је питање шта у Србији обухвата десницу. „Наша десница преузима лексику левице. Код нас се тешко локализују странке.” Он каже да на десници ври и да ће се видети ко ће привући највише гласова. „Народњачки блок се нада да ће у коалицији с Мајом Гојковић ојачати у Војводини.” По њему је десница у тренду и у свету, а код нас су странке на десници и раније биле на тој страни. „У свету има и лаганих препливавања надесно и то је врста одговора на економске проблеме. Бележи се пораст и умерене и екстремне деснице, због незапослености или проблема са странцима. Левица и десница се циклично мењају, а сада у Великој Британији, Италији и Француској расте десница.”

Вулетић каже да ако десница настави да се удружује, појавиће се и проблем ко ће бити лидер. „Томислав Николић ће претендовати да буде лидер деснице и због тога што је добио много гласова на председничким изборима. Али, и Војислав Коштуница има способност да с малом снагом, али великим интелектуалним способностима окупи странке око себе. Николић вероватно очекује да се окупе око њега а да они који то не учине да испадну из игре. Српска напредна странка има већу снагу од СРС-а, али престројавање није завршено.”

Благојевић каже да ће једна од странака на десници преузети примат. „Томислав Николић може да преузме примат, али мора да прође време. Народњачкој коалицији такође је потребно време јер ДСС мора да направи озбиљан заокрет иначе може да угрози парламентарну будућност. Питање је и колико је та коалиција ’закуцана’ – односно шта ће се ту још дешавати.”

Благојевић каже и да све веће партије теже левици. „Можда се чини да је десница популарнија, али према истраживањима више од три четвртине гласача у Србији припада левици. Они су конзервативни. Али, на следећим изборима највећи потенцијал неће имати левица или десница већ десни и леви центар. Временом, ДС и СПС ће се профилисати. Како време буде протицало и друге партије ће се профилисати и то не у црно или бело већ у сиво.”

Николић је оптимиста и верује да ће после наредних избора на политичкој сцени остати само његови напредњаци и Тадићеве демократе. Коштуница тврди да је његова заједница с Мајом Гојковић и Велимиром Илићем једина алтернатива демократама. И сви заборављају Млађана Динкића. И он је десница и увек изненади на изборима.