Да ли на декларацији мора да буде и назив произвођача хране

Да ли по закону на прехрамбеним производима мора да буде наведено и име произвођача. На друштвеним мрежама у региону недавно је покренута ова тема јер све више потрошача примећује да се на рафовима трговина налазе производи на којима ова информација недостаје.

Наиме, све чешће се искључиво наводи назив увозника и дистрибутера али не и самог произвођача. Ово се посебно односи на све распрострањенији асортиман производа приватних трговачких робних марки. Често се може видети само информација о компанији која производ ставља на тржиште, али не и о ономе ко га је произвео. А управо је ово, како напомињу потрошачи, изузетно важан податак за купце приликом одабира производа.

Да ли трговци (или произвођачи) на овај начин крше закон и каква су правила обележавања прехрамбених производа у Србији, питали смо надлежне у Министарству пољопривреде.

Како су објаснили у одговору достављеном „Политици”, у складу са законом којим се уређује безбедност хране, за информације о упакованој храни одговоран је субјект у пословању под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет, а који је регистрован у Србији.

При декларисању упаковане хране обавезно се, између осталог, наводи назив и адреса, седиште субјекта у пословању храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет, а који је регистрован у Србији.

Најчешће се то чини на један од начина: назив и адреса произвођача или назив и адреса субјекта у пословању храном који храну пакује али то може бити и назив и адреса оног субјекта који храну ставља у промет (нпр. увозник, власник робне марке), а који је регистрован у Србији.

Дакле, како потврђују у Министарству пољопривреде обавезно је навођење једног субјекта у пословању храном, који је уједно и одговоран за декларисање упаковане хране.

– Навођење више субјеката није забрањено, али у том случају мора бити јасно назначено који је од њих одговоран за декларисање хране – истиче се у одговору.

Како напомињу, код производа робне марке, када су и произвођач и онај који ставља производ на тржиште фирме регистровани у Србији, није обавезно навести назив и адресу оба субјекта у пословању храном – већ само једног од њих.

Према уоченој пракси, обично се наводи власник робне марке производа, односно онај који производ ставља на тржиште. Уједно је та фирма одговорна за исправност, односно тачност података који су наведени на декларацији производа.

Код хране животињског порекла ситуација је нешто другачија. Према прописима, потребно је да на декларацији буде истакнут ветеринарски контролни број објекта и у случају када тај произвођач не ставља производе у промет.

Међутим, ни у овом случају навођење назива и адресе тог произвођача није обавезно. Обично се уписују подаци фирме која је уједно и одговорна за декларисање производа.  

– Рецимо, код млека које се ставља у промет под робном марком у власништву неког малопродајног ланца, а који није произвођач, назив и адреса

произвођача млека нису обавезан податак на декларацији млека. Али је обавезно да се наведе ветеринарски контролни број објекта у коме се производи млеко – објашњавају надлежни.

Судећи по одговорима надлежних које су објавили и регионални медији исти овакви прописи за декларисање хране важе и у Европској унији.