Штета због уништавања инфраструктуре

У „Политици” је 24. марта објављен опширан текст о уништавању трансформатора, крађи инсталација огромне вредности и изливању више од 4.000 литара висококанцерогеног трансформаторског уља у поља поред ових уређаја. У другом делу текста изнети су контрадикторни подаци о томе ко је власник ових трансформатора. Изгледа нико, ако је судити по начину на који се систематски некажњено уништавају. После дуге приче, наводи се да се ипак зна ко је власник – град Београд. Зна се, дакле, да ће се из градског буџета (који се пуни пореским новцем свих становника града Београда) користити средства за поправку ових трансформатора. Када буду поправљени, нема сумње, поново ће бити на мети „непознатих крадљиваца”.

Уништавање трафостаница, као и других делова критичне инфраструктуре (сигналне и заштитне опреме на мостовима, путевима, улицама и железницама) није обична крађа. Реч је о делима саботаже која директно и индиректно угрожавају здравље и животе људи. Рећи да је немогуће пронаћи починиоца је увреда за интелигенцију. Сав тај метал покраден из трафостаница, дуж путева и пруга завршава код неког од „купаца секундарних сировина” или се директно продаје крајњем кориснику. Тиме се, дакле, затвара конструкција по којој порески обвезници финансирају саботере, криминалце и са њима повезане трговце „секундарним сировинама” или њихове непосредне кориснике. Заиста је тешко поверовати да у земљи с добро опремљеном полицијом и бројним обавештајним службама ови опасни саботери и њихови сарадници не могу да буду откривени и приведени правди. Безбедност обичних људи побољшаће се тек када сви починиоци буду ухапшени и процесуирани, не за крађу, већ за саботажу, која не само да наноси огромну материјалну штету, већ и разорно утиче на здравље и животе људи.

Љубиша Борота,

Шведска