Šteta zbog uništavanja infrastrukture

U „Politici” je 24. marta objavljen opširan tekst o uništavanju transformatora, krađi instalacija ogromne vrednosti i izlivanju više od 4.000 litara visokokancerogenog transformatorskog ulja u polja pored ovih uređaja. U drugom delu teksta izneti su kontradiktorni podaci o tome ko je vlasnik ovih transformatora. Izgleda niko, ako je suditi po načinu na koji se sistematski nekažnjeno uništavaju. Posle duge priče, navodi se da se ipak zna ko je vlasnik – grad Beograd. Zna se, dakle, da će se iz gradskog budžeta (koji se puni poreskim novcem svih stanovnika grada Beograda) koristiti sredstva za popravku ovih transformatora. Kada budu popravljeni, nema sumnje, ponovo će biti na meti „nepoznatih kradljivaca”.

Uništavanje trafostanica, kao i drugih delova kritične infrastrukture (signalne i zaštitne opreme na mostovima, putevima, ulicama i železnicama) nije obična krađa. Reč je o delima sabotaže koja direktno i indirektno ugrožavaju zdravlje i živote ljudi. Reći da je nemoguće pronaći počinioca je uvreda za inteligenciju. Sav taj metal pokraden iz trafostanica, duž puteva i pruga završava kod nekog od „kupaca sekundarnih sirovina” ili se direktno prodaje krajnjem korisniku. Time se, dakle, zatvara konstrukcija po kojoj poreski obveznici finansiraju sabotere, kriminalce i sa njima povezane trgovce „sekundarnim sirovinama” ili njihove neposredne korisnike. Zaista je teško poverovati da u zemlji s dobro opremljenom policijom i brojnim obaveštajnim službama ovi opasni saboteri i njihovi saradnici ne mogu da budu otkriveni i privedeni pravdi. Bezbednost običnih ljudi poboljšaće se tek kada svi počinioci budu uhapšeni i procesuirani, ne za krađu, već za sabotažu, koja ne samo da nanosi ogromnu materijalnu štetu, već i razorno utiče na zdravlje i živote ljudi.

Ljubiša Borota,

Švedska