Српске хероине у Великом рату

Заједно са очевима, браћом и мужевима Српкиње су браниле своју земљу и огњиште, кад год је то било потребно. А архивска, документарна грађа сведочи о њиховој херојској борби и пожртвовању током Првог светског рата. О томе говори изложба „Српске хероине у Великом рату” која је представљена у Великој галерији Дома Војске Србије и може се погледати до 30. априла. Поставку су под покровитељством Министарства одбране Републике Србије приредиле четири институције културе. Ауторски је потписују др Бојана Илић, виша кустоскиња у Војном музеју, др Маријана Мраовић, архивска саветница у Војном архиву, Петар Ђурђев, директор Историјског архива града Новог Сада, и Јелена Кнежевић из Медија центра „Одбрана”.

Посетиоци су на отварању чули да се овом изложбом одаје почаст свим оним нежним, а снажним, одважним, храбрим, знаним и незнаним мајкама, сестрама, неговатељицама, добротворкама… чија херојства заузимају најдостојнија места на страницама српске историје. Њима је симболично синоћ био посвећен уметнички програм који се састојао од делова представе „Женско срце у шињелу” и одабраних песама. Програм је почео оживљавањем сећања на Милунку Савић и сликарку и болничарку Надежду Петровић. А у музичком делу наступио је Мешовити хор Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички”.

Поставку је отворила Тамара Вучић, супруга председника Србије Александра Вучића.

– У Војним музеју у Београду чува се слика „Испраћај”, уље на платну Милоша Голубовића из 1918. године, на којој је приказана сцена испраћаја војника у рат коју употпуњују две жене. То су супруга и мајка, покривајући лице рукама оне се питају хоће ли се вратити и хоће ли га оне живе дочекати. Одговор на ова питања донела је историја тог глобалног сукоба коју су својим животима, рукама, сузама, крвљу и знојем, видањем рана, чекањем и надањем исписале знане и незнане жене. Оне које су на рубовима тих сукоба трпеле своју ратну причу, која није била нимало лакша од оне у рововима. Те жене су испраћале своје најмилије борећи се да преживи барем она искра породице, која још није стасала за одбрану. Оне су на својим леђима носиле бреме рата, а ми ни данас не знамо тачан број тих хероина, које заслужују велико поштовање – казала је Тамара Вучић.

Имена жена које је ауторски тим издвојио за ову изложбу имају изузетне биографије. Међу њима су Живана Терзић, Лепосава Младеновић Белосејка, Љубица Луковић, Катарина Харлеј, Милева Милка Вуловић… Те жене су и симболи. Њихова борба, милосрђе и жртва описују и многе друге биографије које историја, нажалост, није именом забележила.  Министар одбране Милош Вучевић у свом обраћању подсетио је да историја понекад зна да буде сурова и да застором заборава прекрије оне људе којих би требало да се сећамо. Ова поставка, како је оценио министар, представља топлију страну нашег друштва јер када говоримо о рату углавном истичемо допринос мушког рода, а српски народ је имао праве хероине.

– Свака мајка која је чекала сина, супруга која је чекала мужа, ћерка која је чекала оца, сестра брата, биле су хероине на свој начин. Оне су сачувале домове и породицу и издржале голготу – истакао је Вучевић.

Поставка има три сегмента. То су „Жена – чувар огњишта и породице у ратном вихору”, „Хуманост и милосрђе”, део који обухвата медицинске мисије и друштвено-хуманитарне организације, и „Жена – борац на линији фронта”.

Догађају су присуствовали министри Даница Грујичић, Јелена Беговић, Дарија Кисић, Дубравка Ђедовић Хандановић, Слободан Цветковић и Зоран Гајић, државни секретар Немања Старовић, представници Војске Србије, црквени великодостојници и друге личности из политичког, јавног и културног живота.