И вештачка интелигенција у борби против угљен-диоксида

Најновији извештај Међународне агенције за енергију (ИЕА) упозорава на чињеницу да је производња електричне енергије и даље највећи извор емисије угљен-диокида у свету.

Извештај указује и на то да ће потрошња електричне енергије додатно расти како друштво буде користило напредне технологије, због чега се очекује да ће потрошња струје у Европској унији  порасти за око 60 одсто до 2030, а у сличном обиму и у земљама изван Европске уније. Додатан проблем ствара и чињеница да је око 40 одсто мрежа у Европи старије од 40 година, због чега је јасно да је модернизација електроенергетских система кључна и неопходна.

Како би се горући проблем системски решио, потребно је да се у достизање планираних циљева декарбонизације активно укључи и сектор јавних комуналних предузећа, као један од највећих потрошача, а решење које може да понуди квалитетно превазилажење проблема могао би да буде Евритинг ас а грид концепт (Everything as a Grid concept). Овакав приступ омогућава да се различити извори енергије и енергетски ресурси интегришу у јединствен систем мреже ради ефикаснијег коришћења енергије и бољег управљања њеном дистрибуцијом, за шта ће ангажовање јавног и комуналног сектора бити изузетно важно.

Да је модернизација електроенергетских мрежа једна од најхитнијих ставки којом сектор јавних комуналних предузећа мора да се позабави, сматра Александар Васић, кластер менаџер компаније Еатон у Србији. По њему, то је од виталног значаја за енергетску транзицију и брже смањење ЦО2.

Производња соларне енергије води на листи најбрже доступних, па се очекује да ће инвестиције бити усмерене ка соларним електранама великих капацитета. Инсталација и одржавање обновљивих извора, па и соларних панела су изазован задатак, пре свега због специфичних захтева у вези са прикључивањем солара на традиционалну мрежу, неопходности да се соларно произведена енергија ускладишти и потребе за побољшањем сајбер безбедности – што пројекте чини изузетно сложеним.

Превазилажење ових изазова је својеврсна „ноћна мора” целе индустрије, јер се соларна енергија сматра одрживом, пожељном и неопходном, како од држава широм света, тако и од становништва.

„Вештачка интелигенција може да олакша доношење одлука због брзине којом има прилику да анализира огромне количине података и да их разуме. Потенцијал је огроман. Предвиђања где и када ће бити потребна енергија, рад на томе како је можемо обезбедити брзо и ефикасно унутар децентрализованог система – ту ће генеративна вештачка интелигенција имати значајну улогу. Време за то је сада”, закључује Васић.