I veštačka inteligencija u borbi protiv ugljen-dioksida

Najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) upozorava na činjenicu da je proizvodnja električne energije i dalje najveći izvor emisije ugljen-diokida u svetu.

Izveštaj ukazuje i na to da će potrošnja električne energije dodatno rasti kako društvo bude koristilo napredne tehnologije, zbog čega se očekuje da će potrošnja struje u Evropskoj uniji  porasti za oko 60 odsto do 2030, a u sličnom obimu i u zemljama izvan Evropske unije. Dodatan problem stvara i činjenica da je oko 40 odsto mreža u Evropi starije od 40 godina, zbog čega je jasno da je modernizacija elektroenergetskih sistema ključna i neophodna.

Kako bi se gorući problem sistemski rešio, potrebno je da se u dostizanje planiranih ciljeva dekarbonizacije aktivno uključi i sektor javnih komunalnih preduzeća, kao jedan od najvećih potrošača, a rešenje koje može da ponudi kvalitetno prevazilaženje problema mogao bi da bude Evriting as a grid koncept (Everything as a Grid concept). Ovakav pristup omogućava da se različiti izvori energije i energetski resursi integrišu u jedinstven sistem mreže radi efikasnijeg korišćenja energije i boljeg upravljanja njenom distribucijom, za šta će angažovanje javnog i komunalnog sektora biti izuzetno važno.

Da je modernizacija elektroenergetskih mreža jedna od najhitnijih stavki kojom sektor javnih komunalnih preduzeća mora da se pozabavi, smatra Aleksandar Vasić, klaster menadžer kompanije Eaton u Srbiji. Po njemu, to je od vitalnog značaja za energetsku tranziciju i brže smanjenje CO2.

Proizvodnja solarne energije vodi na listi najbrže dostupnih, pa se očekuje da će investicije biti usmerene ka solarnim elektranama velikih kapaciteta. Instalacija i održavanje obnovljivih izvora, pa i solarnih panela su izazovan zadatak, pre svega zbog specifičnih zahteva u vezi sa priključivanjem solara na tradicionalnu mrežu, neophodnosti da se solarno proizvedena energija uskladišti i potrebe za poboljšanjem sajber bezbednosti – što projekte čini izuzetno složenim.

Prevazilaženje ovih izazova je svojevrsna „noćna mora” cele industrije, jer se solarna energija smatra održivom, poželjnom i neophodnom, kako od država širom sveta, tako i od stanovništva.

„Veštačka inteligencija može da olakša donošenje odluka zbog brzine kojom ima priliku da analizira ogromne količine podataka i da ih razume. Potencijal je ogroman. Predviđanja gde i kada će biti potrebna energija, rad na tome kako je možemo obezbediti brzo i efikasno unutar decentralizovanog sistema – tu će generativna veštačka inteligencija imati značajnu ulogu. Vreme za to je sada”, zaključuje Vasić.