Дела Франсоаз Жило у Пикасовом музеју

У оквиру нове сталне поставке недавно отворене у познатом Пикасовом музеју у Паризу налази се и један посебан, за многе и неочекиван сегмент – први пут одељак изложбе посвећен је радовима Франсоаз Жило, некадашње емотивне партнерке великог сликара. У наредних годину дана у просторији на трећем спрату овог здања, међу готово четири стотине Пикасових слика, скулптура, примерака керамике, цртежа и графика, налазиће се и њена дела и очекује се да привуку пажњу. Не само због чињенице да је реч о особи која је била део уметниковог живота и то не само као муза, већ и животна сапутница, већ најпре зато што је и она лично била уметница.

Међутим, њен стваралачки успех, како пишу и подсећају „Гардијан” и „Арт њуз”, био је у сенци човека који се сматра једним од најважнијих уметника 20. века и који се, штавише, након њиховог разлаза зарекао да ће јој загорчати живот.

Из овог популарног музеја, који поседује највећу колекцију Пикасових дела на свету, саопштено је да „она није представљена као Пикасова муза или инспирација”. „Не постоји ниједна од њених слика или фотографија; уместо тога фокус је на Франсоаз Жило као уметници”, чиме се настоји да се делимично исправи неправда која јој је нанета у јавности.

Сесил Дебре, директорка Пикасовог музеја, такође је истакла медијима да је сликарки  Жило додељено место које јој припада као уметници. „У Француској је Франсоаз Жило позната као Пикасова сапутница, док се у Сједињеним Државама где је живела после 1970. сматра уметницом и сликарком, тако да овде имамо собу у којој су изложене њене слике”.

И то избор радова који приказује неколико декада њеног стваралаштва, амблематске слике из осамдесетих година прошлог века, уз посебан сегмент који је у вези са њеним бестселером „Живот са Пикасом”, издатим 1964. године.

„Гардијан” у опсежном извештају подсећа на мучне детаље у вези са односом Пикаса и Франсоаз који су, нажалост, битни у контексту приче о њеном стваралаштву. Упознали су се 1943. у једном париском кафићу – она је имала 21, а он 61 годину. Како се наводи, када га је после дуге и бурне везе 1953. напустила и са собом повела њихово двоје деце, Клода и Палому, он јој је рекао да она неће бити ништа без њега.

Она се касније присећала његових речи: „Замишљаш да ће људи бити заинтересовани за тебе? Неће никада, заиста. Биће то само нека врста радозналости коју ће имати за особу чији је живот тако интимно дотакао мој.”

Пикасо је, како се може прочитати у страним медијима, уништио њену имовину, укључујући писма која јој је упућивао Матис, захтевао је од галерија да престану да је представљају и утицао на то да не буде позивана да излаже на престижним смотрама. Могло би се рећи да су Пикасо и његови утицајни пријатељи у уметничким и интелектуалним круговима Француске водили против ње оно што је она описала као „рат”, па је на крају била приморана да напусти Француску и настани се у САД, где је обновила свој живот и каријеру и наставила да слика до смрти 2023. у 102. години.

Жоан Снрeш, кустос у Пикасовом музеју, рекла је да је овај пројекат важан како би се одагнала идеја да је она „само Пикасова партнерка”.

„Она је била сама по себи уметница са веома дугом каријером током које је њен рад еволуирао. Ми овде показујемо разноликост њеног рада”, изјавила је и додала за „Гардијан”: „Истина је да су је многи људи у уметничкој заједници у Француској избегавали након што је објављена њена књига о Пикасу. Сматрали смо да је важно да покажемо не само њено место у Пикасовом животу, већ и да је она много више од његовог сапутника. На крају крајева, провела је само 10 година са њим од више од 100.”