Студенти верских школа уздрмали Нетанјахуа

Велики број Израелаца сматра да је у временима рата неодржива привилегија верских студената да не служе војни рок

Рат у Гази довео је до политичког усијања израелску дебату у вези с тим докле ће заједница ултраортодоксних Јевреја имати привилегију да буде ослобођена регрутације за војску у време кад нација очекује да се терет равномерно расподели између свих грађана.

Петомесечни исцрпљујући конфликт с Хамасом довео је до врхунца асиметрију друштвене неправде. Јавност све више губи стрпљење. Неортодоксни, умерено религиозни и секуларни Израелци служе држави, док држава служи ултраортодокснима, констатују критичари закона који још од времена оснивања Израела 1948. гарантују да студенти верских школа, јешива, не морају да служе војни рок, који је обавезан и за мушкарце и за жене.

Зашто заједница Харедима, ултраортодоксних, не упозна живот у војсци или ризике рата у време кад су Израелу неопходни војници, питају се ових дана демонстранти на улицама Тел Авива. Зашто не сазнају шта обичним Израелцима за каријеру или породични живот значи кад су обавезни да три године проведу у резерви?

Посланици ултраортодоксних странака, који су прошле године у Кнесету тражили закон који би студије Талмуда и Торе изједначио с испуњавањем војне обавезе, оштро су против. „Уколико нас присиле да идемо у војску, отићи ћемо у иностранство”, упозорио је главни рабин сефардске заједнице Јицак Јосеф. „Они морају да разумеју да без Торе, без јешиве, не би било егзистенције, не би било успеха армије.”

Секуларни Јевреји то тешко разумеју. Врховни суд три пута је пресудио да је ништаван споразум по којем је 66.000 ултраортодоксних мушкараца регистрованих по јешивама и ожењених студената, „колел”, ослобођено војне обавезе.

Закон који Хареди студентима привремено гарантује ослобађање од војног рока истекао је прошлог јула. Премијер Бенјамин Нетанјаху, који питање регрутације описује као „важније од било чега у израелском друштву”, обећао је прошлог јуна да ће наћи решење за девет месеци, али је напад Хамаса те планове скратио на само три месеца.

Процењујући да политика која удара на темеље једнакости не може да буде препуштена само влади, већ да захтева нови закон, Врхови суд је држави наложио да обезбеди допуњену верзију закона, јер ће у супротном власт бити присиљена да прихвати регрутовање Харедија.

Влада је од министра одбране затражила да ништа не мења, обећавајући нови закон који ће решити спорно питање. Потом је изашла с нацртом закона који омогућава широка изузећа – од старосне доби за регрутацију до санкција за институције које не испуне квоту, али не и за појединце који избегавају војну обавезу. Закон би почео да се промењује за три године.

Док је у Кнесету трајала жучна посланичка дебата, либерални „Хаарец” је премијеров предлог реформе назвао „срамотним”, наводећи, између осталог, да би наставак изузећа Харедија појачао терет свих који би морали више времена да проводе у резервном саставу.

Кад је рок истекао, Нетанјаху је, користећи као аргумент рат у Гази, од Врховног суда затражио 30 дана како би се нашло решење између захтева опозиције и петиције хиљада грађана да студенти јешива служе војску, и противљења ултраортодоксних странака.

Ултраортодоксни рабини нису спремни на било какав компромис који би ограничио број изузећа за Харедије и тако задовољио стандарде равноправности које поставља Врховни суд. Пошто договор унутар коалиције није постигнут, а првобитни рок је истекао, Врховни суд је наложио да се одмах обустави финансирање јешива које одбијају да своје ученике пошаљу на регрутацију која би требало да почне у недељу. Реч је о укупно око 410 милиона долара сваке године.

Арје Дери, лидер странке Шас, једне од екстремних чланица Нетанјахуове владе, назвао је одлуку суда „Каиновим знаком и невиђеним малтретирањем ученика Торе у јеврејској држави”. „То је значка срама и срамоте”, изјавио је Јицхак Голдкнопф, лидер странке Уједињени Тора јудаизам, још једног коалиционог партнера.

Од око 13.000 ултраортодоксних који би сваке године могли да буду позвани у армију, само око 1.200 њих добровољно оде на служење војног рока – по правилу кад се одрекну претходног начина живота у изолованим заједницама. Број Хареди војника у ултраортодоксном батаљону „Нацах Јехуда” сада је око 300 а пре једне деценије износио је 750.

Политичари предлажу разна решења, али оружане снаге су јасне: сваки Израелац старији од 18 година, укључујући и ултраортодоксне, мора да се пријави за служење војног рока. Војни извори компромисно процењују да би регрутовање око 5.000 Харедија било разумно решење.

Нетанјаху је суочен с могућом озбиљном кризом своје екстремно десне владе јер се испоставља да није у стању да испуни обећање дато ултраортодокснима да ће прогурати закон који студентима јешива гарантује да и даље неће морати да служе војни рок. Премијеров маневарски простор је веома ограничен. Његова једина нада је да странке Харедија схвате да и без закона о изузећу имају огромну моћ коју им је он дао како би опстајао на власти.