Studenti verskih škola uzdrmali Netanjahua

Veliki broj Izraelaca smatra da je u vremenima rata neodrživa privilegija verskih studenata da ne služe vojni rok

Rat u Gazi doveo je do političkog usijanja izraelsku debatu u vezi s tim dokle će zajednica ultraortodoksnih Jevreja imati privilegiju da bude oslobođena regrutacije za vojsku u vreme kad nacija očekuje da se teret ravnomerno raspodeli između svih građana.

Petomesečni iscrpljujući konflikt s Hamasom doveo je do vrhunca asimetriju društvene nepravde. Javnost sve više gubi strpljenje. Neortodoksni, umereno religiozni i sekularni Izraelci služe državi, dok država služi ultraortodoksnima, konstatuju kritičari zakona koji još od vremena osnivanja Izraela 1948. garantuju da studenti verskih škola, ješiva, ne moraju da služe vojni rok, koji je obavezan i za muškarce i za žene.

Zašto zajednica Haredima, ultraortodoksnih, ne upozna život u vojsci ili rizike rata u vreme kad su Izraelu neophodni vojnici, pitaju se ovih dana demonstranti na ulicama Tel Aviva. Zašto ne saznaju šta običnim Izraelcima za karijeru ili porodični život znači kad su obavezni da tri godine provedu u rezervi?

Poslanici ultraortodoksnih stranaka, koji su prošle godine u Knesetu tražili zakon koji bi studije Talmuda i Tore izjednačio s ispunjavanjem vojne obaveze, oštro su protiv. „Ukoliko nas prisile da idemo u vojsku, otići ćemo u inostranstvo”, upozorio je glavni rabin sefardske zajednice Jicak Josef. „Oni moraju da razumeju da bez Tore, bez ješive, ne bi bilo egzistencije, ne bi bilo uspeha armije.”

Sekularni Jevreji to teško razumeju. Vrhovni sud tri puta je presudio da je ništavan sporazum po kojem je 66.000 ultraortodoksnih muškaraca registrovanih po ješivama i oženjenih studenata, „kolel”, oslobođeno vojne obaveze.

Zakon koji Haredi studentima privremeno garantuje oslobađanje od vojnog roka istekao je prošlog jula. Premijer Benjamin Netanjahu, koji pitanje regrutacije opisuje kao „važnije od bilo čega u izraelskom društvu”, obećao je prošlog juna da će naći rešenje za devet meseci, ali je napad Hamasa te planove skratio na samo tri meseca.

Procenjujući da politika koja udara na temelje jednakosti ne može da bude prepuštena samo vladi, već da zahteva novi zakon, Vrhovi sud je državi naložio da obezbedi dopunjenu verziju zakona, jer će u suprotnom vlast biti prisiljena da prihvati regrutovanje Haredija.

Vlada je od ministra odbrane zatražila da ništa ne menja, obećavajući novi zakon koji će rešiti sporno pitanje. Potom je izašla s nacrtom zakona koji omogućava široka izuzeća – od starosne dobi za regrutaciju do sankcija za institucije koje ne ispune kvotu, ali ne i za pojedince koji izbegavaju vojnu obavezu. Zakon bi počeo da se promenjuje za tri godine.

Dok je u Knesetu trajala žučna poslanička debata, liberalni „Haarec” je premijerov predlog reforme nazvao „sramotnim”, navodeći, između ostalog, da bi nastavak izuzeća Haredija pojačao teret svih koji bi morali više vremena da provode u rezervnom sastavu.

Kad je rok istekao, Netanjahu je, koristeći kao argument rat u Gazi, od Vrhovnog suda zatražio 30 dana kako bi se našlo rešenje između zahteva opozicije i peticije hiljada građana da studenti ješiva služe vojsku, i protivljenja ultraortodoksnih stranaka.

Ultraortodoksni rabini nisu spremni na bilo kakav kompromis koji bi ograničio broj izuzeća za Haredije i tako zadovoljio standarde ravnopravnosti koje postavlja Vrhovni sud. Pošto dogovor unutar koalicije nije postignut, a prvobitni rok je istekao, Vrhovni sud je naložio da se odmah obustavi finansiranje ješiva koje odbijaju da svoje učenike pošalju na regrutaciju koja bi trebalo da počne u nedelju. Reč je o ukupno oko 410 miliona dolara svake godine.

Arje Deri, lider stranke Šas, jedne od ekstremnih članica Netanjahuove vlade, nazvao je odluku suda „Kainovim znakom i neviđenim maltretiranjem učenika Tore u jevrejskoj državi”. „To je značka srama i sramote”, izjavio je Jichak Goldknopf, lider stranke Ujedinjeni Tora judaizam, još jednog koalicionog partnera.

Od oko 13.000 ultraortodoksnih koji bi svake godine mogli da budu pozvani u armiju, samo oko 1.200 njih dobrovoljno ode na služenje vojnog roka – po pravilu kad se odreknu prethodnog načina života u izolovanim zajednicama. Broj Haredi vojnika u ultraortodoksnom bataljonu „Nacah Jehuda” sada je oko 300 a pre jedne decenije iznosio je 750.

Političari predlažu razna rešenja, ali oružane snage su jasne: svaki Izraelac stariji od 18 godina, uključujući i ultraortodoksne, mora da se prijavi za služenje vojnog roka. Vojni izvori kompromisno procenjuju da bi regrutovanje oko 5.000 Haredija bilo razumno rešenje.

Netanjahu je suočen s mogućom ozbiljnom krizom svoje ekstremno desne vlade jer se ispostavlja da nije u stanju da ispuni obećanje dato ultraortodoksnima da će progurati zakon koji studentima ješiva garantuje da i dalje neće morati da služe vojni rok. Premijerov manevarski prostor je veoma ograničen. Njegova jedina nada je da stranke Haredija shvate da i bez zakona o izuzeću imaju ogromnu moć koju im je on dao kako bi opstajao na vlasti.