Војска, два „ферарија” и булдожер

Последњих дана Војска Србије се вратила поново у центар јавности са иницијативом Генералштаба да се обнови обавезно служење војног рока у Србији, у вези са чим је покренута и адекватна процедура. Поред овога, у јавност је изашла и вест о импресивном статусу Војске Србије, на светској ранг-листи најмоћнијих војски. Све ово нам улива поверење да је Војска Србија важан државни орган, способан да одбрани земљу и допринесе општем развоју друштва. У том светлу треба и гледати на вест о иницијативи Генералштаба да се у Србији обнови обавезно служење војног рока.

Садашњи облик и устројство војске је адекватан времену које је за нама. Још 2014. године, током великих поплава, а и касније током великих пожара, који су захватили Србији и Балкан, показало се да држава има потребу за ресурсима, који су јој неопходни, али и обученим људима да се носе са елементарним непогодама, изазваним климатским променама, на масовном нивоу.

Србија је садашњи систем одбране и управљања кризним ситуацијама наследила од бивше Југославије, која је током периода распада СФРЈ изгубила механизам онога што се звало друштвена самозаштита, у којем се налазио систем цивилне заштите. Укидањем тог механизма, и са њим и цивилне заштите, изгубили су се значајни ресурси и инфраструктура, који су неопходни за систем заштите становништва и имовине од елементарних непогода. У време СР Југославије ови ресурси и инфраструктура су стављени што под Министарство унутрашњих послова, што под Војску Југославије, с претпоставком да систем резервног састава милиције, односно полиције и контингент војника на служењу војног рока добар су резервоар да замени систем цивилне заштите. Управо тако се и дочекала 1999. година, без организованог система цивилне заштите, када је она била најпотребнија, јер су и редовни и резервни састав полиције и целокупна Војска Југославије, са активним и резервним саставом, били ангажовани на одбрани земље од напада НАТО-а. Тако је цивилна заштита била замењена комшијом из зграде, који је био задужен за кључ од склоништа.

Распадом СР Југославије, Војска Србије је наследила целокупну инфраструктуру, дошло је до реформе војске и суспензије обавезног служења војног рока, тако да је формација Војске Србије осмишљена за потребе једне професионалне војне силе, чији је задатак извршавање борбених дејстава у складу с правилима службе и нове доктрине намењене професионалној оружаној сили. Са овим је додатно ослабљен систем цивилне заштите и терет је пребачен на професионалне припаднике полиције, а пре свега Жандармерију, чији задатак, опрема, средства и обука ни у ком случају нису прилагођени спасилачким активностима од елементарних непогода великог обима.

Сликовито речено, реформама и професионализацијом и војске и полиције у Србији добили смо два добра „ферарија”, али та два добра „ферарија” засигурно нису намењена за оно за шта нам треба један булдожер. Уколико користимо ова два „ферарија”, за задатке где нам је потребан булдожер, врло брзо ћемо доћи у ситуацију да нам пропадну и остану заглављена у блату та два „ферарија”. Овде се пре свега мисли на употребу војске и полиције за задатке и послове цивилне заштите, зашта ова два система нису ни предвиђена садашњом организацијом, системом обуке, доктрином и опремом коју поседују.

С друге стране, поплаве у Србији 2014. године и након тога и масовни пожари показали су потребу за једном масовном попуном и озбиљнијим системом цивилне заштите од оног како је то предвиђено садашњим решењима дефинисаним у Закону о локалној самоуправи. Редефинисање система цивилне заштите је потребно урадити и у оквиру поглавља 27 приступних преговора са ЕУ.

Позитивна пракса је показала да се систем цивилне заштите за потребе заштите имовине и становништва, од елементарних непогода масовног карактера, најбоље попуњава системом мобилизације из резервног састава. Ова резерва се у време СФРЈ, која је имала одличан систем цивилне заштите, попуњавала од оних резервиста који су одслужили војни рок у пратећим службама ЈНА (ватрогасци, возачи, интенданти, ваздухопловство, инжињерија, веза, логистика), на тај начин су у систем цивилне заштите улазили већ оспособљени припадници, који су обучени да користе средства намењена за потребе цивилне заштите, који су познавали систем командовања и управљања и све оно што је једном организованом државном систему потребно. Захваљујући том систему СФРЈ је могла брзо и адекватно, кроз систем цивилне заштите, да притекне у помоћ током земљотреса и поплава, попут оних у Бањалуци, Скопљу и Црној Гори.

За разлику од тог времена, садашњи систем цивилне заштите зависи искључиво од волонтера, у локалној самоуправи, који када дође до елементарне непогоде, прво морају да спашавају своју личну имовину и породицу, па да тек онда да се окупе у јединице цивилне заштите, а за то време Војска Србије и Жандармерија морају да покрену своје борбене јединице, намењене искључиво за специјализоване борбене задатке да се прекомпонују у функцију цивилне заштите.

С обзиром на климатске промене и честе бујичне поплаве, карактеристичне за ново климатско доба, посла за цивилну заштиту ће бити све више и више, те је због тога потребно гледати на Војску Србије као одличан ресурс за регрутовање и обуку великог броја будућих припадника резервног састава цивилне заштите. Овакви припадници цивилне заштите научили би се током одслужења војног рока на организацију, дисциплину у извршењу задатака, систем командовања и управљања, стекли адекватне способности и обуку за коришћење опреме и средстава неопходних за спашавање и помоћ становништву, а можда неки од њих нашли и радно место у делу система који упошљава и професионалне припаднике цивилне заштите.

Поред овога, војном обавезом Војска Србије би добила велику регрутну базу за задатке и изазове које пред њу поставља садашњи распоред геополитичких односа, за који многи западни аналитичари кажу да се налази у фази прекомпоновања и који може да донесе многе ризике, за које треба бити спреман на време. Војска Србије је добила нова средства, за која су им потребне нове посаде, у редовном и резервном саставу, мора по својој природи да редовно врши занављање и освежавање војничког састава, у редовном и резервном саставу, да регрутује, обучава, школује и усавршава старешински кадар (подофицире и официре), такође у редовном и резервном саставу и буде гарант независности и безбедности државе и народа, али и партнер у непосредном окружењу, као и чинилац на међународној сцени учешћем у мировним мисијама. Да би се све ово постигло, с обзиром на околности, изузетно је важно да у склопу редовне модернизације, Војска Србије значајно увећа свој састав, добије нову формацијску структуру, те реорганизује и модернизује своју резерву, у сладу с потребама и изазовима на које евентуално мора да одговори. Увећање броја војника војном обавезом ће омогућити Војсци Србије да повећа и свој састав пратећих служби (ватрогасци, возачи, интенданти, ваздухопловство, инжињерија, веза, логистика) које би ангажовала, као помоћ становништву у случају елементарних непогода, уместо као сада ангажовањем специјализованих борбених јединица.

Све у свему, војна обавеза би донела добробит и грађанима и држави и војсци њеним припадницима. Грађани би добили бољи систем заштите од елементарних непогода, држава гаранцију за своју независност и остваривање националних интереса, Војска Србије би лакше и боље обављала своју функцију, а њени припадници прилику да своја знања и вештине из цивилства подигну на виши ниво, али и прилику да нађу запослење у државном систему.

*Експерт за одбрану и безбедност