Сви би домску гарсоњеру и то у Београду

Према последњим подацима за фебруар месец, у државним домовима за старе било је смештено 12.012 корисника, док се на листи чекања налазило 2.299 људи. Будући да је укупан капацитет државних домова за одрасле и старе 12.808 места, то значи да је попуњеност била 97,3, речено је за наш лист у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У Србији лиценцу за рад тренутно има 74 државна и 269 приватних домова, с тим да се број приватних пружалаца мења у зависности од поступка обнове лиценце или подношења нових захтева. Оно што је добра вест јесте да се у наредном периоду очекује и да Геронтолошки центар Ваљево добије лиценцу и почне са радом.

Како објашњавају у Министарству рада, од тих 75 установа, 57 је намењено за смештај одраслих и старих лица, док је 18 намењено за смештај деце и омладине. На наше питање зашто за поједине установе постоје листе чекања, а у другима празни кревети, у надлежном министарству одговарају да до неједнаке распоређености, односно неједнаког притиска на установе, долази зато што одређени број корисника жели смештај искључиво у одређеној установи, најчешће у једнокреветној спаваоници, и не прихвата другу категорију смештаја. Највеће листе чекања су за стационарни смештај, односно смештај оних којима је потребан први степен подршке (корисници који су у потпуности зависни од другог лица).

Смештај у државне домове реализује се на основу захтева за смештај који се подноси надлежном центру за социјални рад, у којем се добијају све потребне информације о смештају, као и о потребној документацији. Они који пак бирају приватни дом, морају да се информишу на лицу места и у жељеној установи достављају документацију и потписују уговор о смештају.

Када проверавате податке о дому, важно је знати и да сви пружаоци услуге домског смештаја за одрасле и старије (и државни и приватни) морају поседовати лиценцу за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Она се издаје као ограничена лиценца на пет година (када се добија први пут), а као пуна лиценца на шест година.

Према подацима министарства, лане је инспекција социјалне заштите у седам случајева издала забрану рада нерегистрованим пружаоцима услуга, а поред тога, у седам случајева је одбијен захтев за издавање, односно обнову лиценце (није била достављена комплетна документација или су одустали сами подносиоци захтева).

На питање о ценама смештаја, у министарству подсећају да су цене за државне домове утврђене Решењем о измени Решења о ценама услуга установа социјалне заштите, које је донело Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 16. јануара ове године.

– Што се тиче начина плаћања, он је дефинисан чланом 212 Закона о социјалној заштити. Корисник у трошковима смештаја учествује целокупном својом имовином (покретном и непокретном). Уколико лице нема прихода или имовину, или они нису довољни за плаћање трошкова смештаја, а такође нема ни лица која би по закону имала обавезу издржавања, обавезу плаћања преузима у целости или делимично буџет Републике Србије. Када су у питању приватни домови, пружаоци сами формирају цену смештаја и она се непосредно уговара са корисницима, односно платиоцима услуга (сродник, старатељ или треће лице које сноси трошкове смештаја) – објашњавају у министарству.

Највеће интересовање, с обзиром на листе чекања, постоји за смештај у Геронтолошком центру Београд, Геронтолошком центру Нови Сад, Геронтолошком центру Матарушка Бања и Геронтолошком центру Крагујевац.

Питали смо и да ли постоји предност за неке категорије, у смислу хитног или пријема „преко реда”. Одговорено нам је да се у случају када постоји већи број заинтересованих од капацитета формирају листе чекања у складу са унапред дефинисаним критеријумима. Међутим, у случају када се ради о кориснику који је животно или здравствено угрожен или уколико не постоји други облик збрињавања, а неопходна је хитна интервенција, тада такви корисници имају приоритет у односу на кориснике који се налазе на листи чекања.

Најдуже листе чекања у државним домовима постоје за смештај у Геронтолошки центар Београд, Геронтолошки центар Нови Сад, Геронтолошки центар Матарушка Бања и Геронтолошки центар Крагујевац, као и Дом за душевно оболела лица „1. октобар” у Старом Лецу и Дом за одрасле и старије „Свети Василије Острошки Чудотворац” у Новом Бечеју. У погледу категорије смештајних капацитета, највећа заинтересованост је за смештај корисника са првим и другим степеном подршке, тј. за стационарни смештај, а у већим домовима већа је заинтересованост за једнокреветне собе.

Успели смо да добијемо и податке у којим градовима тј. државним објектима у Србији нема листа чекања. То су: Геронтолошки центар Вршац, ГЦ Кањижа, ГЦ Крушевац, ГЦ Сомбор, Дом Прокупље и Дом Сурдулица. Треба истаћи и да се у појединим домовима број особа на листама чекања креће испод 10, као што су на пример у ГЦ Бачка Паланка, ГЦ Врбас, ГЦ Јагодина, ГЦ Књажевац, ГЦ Младеновац...

Што се тиче старосне структуре корисника, а према подацима Републичког завода за социјалну заштиту, у 2022. години је било 11,5 одсто особа до 64 старости, затим 37,9 процената особа од 65. до 79. године, а највише корисника је било у категорији 80 и више година – 50,6 одсто. Подаци за 2023. годину биће ускоро познати.

У периоду од 2022. до 2023. године за геронтолошке центре опредељено је укупно 2.679.992.207,83 динара, тј. око 22 милиона евра, од чега 1.193.047.997 динара (10 милиона евра) у 2022. и 1.486.944.210,83 динара (12 милиона евра) у 2023. години. Када се погледа период од 2017. до 2024. године, за текуће и инвестиционо одржавање зграда и објеката у геронтолошким центрима опредељено је укупно 1.178.578.525,81 динар, што је око 10 милиона евра. антрфиле

У приватни дом за 150.000 динара

Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих, за наш лист каже да у Србији има око 260 домова за старе, са капацитетом нешто већим од 10.000 лежаја. Просечан смештајни капацитет по дому је 40 места.

– Највише домова има у Београду, ту је највећа конкуренција, али је зато и тржиште најнеуређеније и постоји нелојална конкуренција. Рецимо у Ћуприји, Параћину, Пироту, Врању, Крушевцу, Лапову, Свилајнцу, Ужицу нема домова за старе, ни државних, ни приватних. У Јагодини, рецимо, постоји државни дом, који је увек пребукиран, али нема ниједног приватног, и за тамошње грађане то представља велики проблем. Оно што није добро јесте то што нема контроле, ретко долазе здравствена и инспекција рада, само кад се нешто деси – истиче наш саговорник.

Што се тиче цене услуга у приватним домовима, оне се крећу од 60.000 до 150.000 динара, у зависности од услуге и степена подршке које захтева корисник. На цену утиче и број запослених и њихова структура, фиксни трошкови, одржавање објекта, плате радника, сарадња са спољним сарадницима...

Листа чекања има у у приватном сектору, али добар и дом на гласу је мање-више увек попуњен.

Неопходна документација за смештај у дому за старе

Попуњен Захтев за смештај

Уверење о држављанству

Извод из матичне књиге рођених, венчаних, умрлих за брачног друга или пресуда о разводу брака (уколико постоји)

Очитана лична карта и здравствена књижица

Медицинска документација (налаз специјалисте интернисте, пулмолога, неуропсихијатра, налаз специјалисте дијагностиковане болести, серолошке анализе, ХбсАГг, Анти ХЦВ, Анти ХИВ, ТПХ анализа, тест Васерманове и негативан тест на ковид)

Чек од пензије или уверење Фонда ПИО да лице није корисник пензије;

Доказ о поседовању имовине, уверење из Катастра о власништву над непокретностима

Уговор о доживотном издржавању (уколико је склопљен) или други докази који су од утицаја на трошкове смештаја

Уколико ће пуну цену смештаја или разлику до пуне цене смештаја сносити неко од сродника, потребна је његова изјава воље и потврда о приходима за последњи квартал

Изјава воље корисника да жели смештај и да је сагласан да се новчана средства уплаћују директно на рачун дома

Ако је подносилац захтева лице под старатељством, потребно је Решење о старатељству и сагласност старатеља за смештај у дом

ДОМОВИ ЗА ОДРАСЛА И СТАРА ЛИЦА

Највећа цена

Четврти степен подршке – Геронтолошки центар Београд, РЈ „Бежанијска коса”, Београд – 42.323 динара

Трећи степен подршке – Геронтолошки центар Београд, РЈ „Бежанијска коса”, Београд – 42.821 динар

Други степен подршке – Геронтолошки центар Београд, РЈ „Бежанијска коса”, Београд – 47.231 динар

Први степен подршке – Геронтолошки центар Нови Сад, РЈ „Ново насеље”, Нови Сад – 54.373 динара

Најмања цена

Четврти степен подршке – Центар за социјални рад Нови Кнежевац, Домско одељење „Нови Кнежевац”, Нови Кнежевац – 27.066 динара

Трећи степен подршке – Центар за социјални рад Нови Кнежевац, Домско одељење „Нови Кнежевац”, Нови Кнежевац – 29.667 динара

Други степен подршке – Центар за социјални рад Нови Кнежевац, Домско одељење „Нови Кнежевац”, Нови Кнежевац – 32.723 динара

Први степен подршке – Центар за социјални рад Брус, Домско одељење „Брус” – 38.666 динара

УСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ ЛИЦА ОМЕТЕНИХ У РАЗВОЈУ

Највећа цена

Одрасла лица умерено и теже ометена у развоју – Дом за смештај одраслих лица „Кулина”, Алексинац, 36.548 динара

Одрасла лица тешко ометена у развоју – Дом за смештај одраслих лица „Кулина”, Алексинац, 41.526 динара

Најмања цена

Одрасла лица умерено и теже ометена у развоју – Дом „1. октобар” Стари Лец, Пландиште – 32.425 динара

Одрасла лица тешко ометена у развоју – Дом „Др Никола Шуменковић” Стамница, Петровац – 38.310 динара