Данашњи мушкарци се више баве децом него њихови очеви

Упркос чињеници да не постоје биолошки ни психолошки докази да мама боље од тате храни, повија, облачи и учи дете, у нашој земљи се и даље сматра да је родитељство женска обавеза, а анализа Републичког завода за статистику (РЗС) сведочи да се очеви у нашој средини дететом у просеку баве – једанаест минута дневно. Статистика такође говори да мушкарци више времена посвећују кућним љубимцима, одржавању кола, поправкама у домаћинству и баштованству него сопственој деци.

Иако су током 2022. године 373 оца у Србији остварила право на родитељско одсуство, што представља мало повећање у односу на 2021, када је 318 тата одлучило да остане код куће са бебама, стручњаци са правом користе метафору о „капи у чаши воде”. Јер ако се има на уму чињеница да се у нашој земљи годишње у просеку роди око 60.000 беба, то значи да је тек сваки 160. отац одлучио да храни, успављује и пресвлачи бебу док је мама на послу.

Због тога је Кућа родних знања и политика уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) покренула пројекат под називом „Татамата”, који има за циљ да одговори на питање: „Да ли је 11 минута дневно са децом довољно да тата буде татамата?” Како у разговору за наш лист објашњава Вања Баћановић, координаторка овог пројекта, истраживање које је њему претходило показало је да велики број очева своју улогу види пре свега кроз строгоћу и традиционални модел у коме је тата глава куће, узор и ауторитет. Други тип је одсутан тата, који деци све допушта и прашта, не жели да их кажњава, а партнерку критикује због строгоће, како би пред децом оправдао своје одсуство из породичне заједнице. Ово истраживање такође указује да се очеви осећају некомпетентнима за родитељство у првим месецима живота, а децом почињу активно да се баве тек када она пропричају, тј. око друге године живота.

А на питање како треба да изгледа идеалан татамата, наша саговорница каже:

„Он преузима пуну одговорност за дете откад се оно роди – пресвлачи га, купа га и успављује, припрема храну и тачно зна где стоје дечје ствари, од пелена до рукавица. Веома је важно да тата буде уз маму и бебу барем прве две недеље након порођаја, како би постао потпуно свестан своје нове животне улоге. Добар тата је брижан и нежан, није онај са којим мама детету прети речима ’Видећеш ти кад отац стигне кући’, већ разговара са дететом када настане неки проблем. Наше истраживање говори да се тате најчешће играју са децом, уче их да возе бицикл или их одвозе на спортске тренинге, одлазе на родитељске састанке, али помоћ деци у решавању домаћих задатака углавном препуштају мамама, иако би то требало заједнички да раде. Ако у пубертету настане неки проблем који тата не може да реши, њега не треба да буде стид да потражи помоћ дечјег психолога. Тата са децом оба пола треба да води разговоре и о сексуалности – сина треба да научи како се жена поштује и да њено ’не’ значи не, а кћерки да објасни да не ступа у интимне односе ако то не жели. И коначно, ако се брак оконча, тата у свом стану треба да обезбеди детету да има своју собу, орман и писаћи сто, тј. све што постоји и код маме у стану.”

Миша Стојиљковић, психолог, новинар и аутор популарне емисије „Тата, ти си луд”, који често држи психолошке радионице за (будуће) очеве, сматра да расте број мушкараца који схватају да родитељство није трка на сто метара, већ доживотни маратон, и да партнери морају да деле обавезе ако желе успешно да истрче тај маратон.

„Пошто сам годинама у професионалном контакту са очевима, примећујем да се тзв. миленијалци, тј. мушкарци старости од 28 до 35 година, далеко више баве децом него што су то чинили њихови очеви, а као психологу ми је нарочито значајан осећај да је њихова мотивација унутрашње природе, тј. није наметнута од стране чланова уже и шире породице. Када ходам градом, примећујем много више очева који гурају колица – када сам 2008. добио прво дете, била је већа шанса да сретнете ванземаљца него тату који бебу носи у ’кенгуру’. Данас су они уобичајена појава на улицама, парковима и јавним местима. Међутим, можда је најважнија промена то да су садашњи очеви много спремнији да причају о својим емоцијама – и са децом, и са супругом, него раније. Тако се руше стереотипи да мушкарци не треба да показују емоције и морају стално да буду јаки”, закључује наш колега.

Он, међутим, истиче да и даље велики број мушкараца сматра да након развода престаје и брачни и родитељски статус, због чега одбија да плаћа алиментацију за децу или води исцрпљујуће правне и финансијске битке са бившом супругом, а најчешће „ратује” преко деце.

Принц и премијер на „породиљском”

Британски принц Вилијам био је први члан краљевске породице који је био на родитељском одсуству када му се родило прво дете – принц Џорџ, а Дејвид Камерон први британски премијер који је је узео две недеље „породиљског”, када му се 2010. родила кћерка Флоренс. Родитељско одсуство најчешће користе политичари у Скандинавији, која се често наводи као узор родне равноправности. Добривоје Лале Ерић, историчар уметности у Центру за промоцију науке и син нашег чувеног писца Добрице Ерића, такође је узео родитељско одсуство када је постао отац, а познати метеоролог Драган Михић отишао је на „породиљско” након рођења оба детета.