Упозорење докторке Драгане Јовановић

Већину Београђана не престају да узбуђују речи докторке Драгане Јовановић, градског секретара за здравство, изговорене прошлог понедељка, када је за разне малверзације оптужила петоро директора здравствених установа. Подсетимо, прозвала је, гласно и јасно, прве људе клиничко-болничких центара Звездара, Земун, Бежанијска коса и домова здравља Палилула и Звездара. На душу им је ставила кршење закона о јавним набавкама и ненаменско трошење средстава из градског буџета.

Одавно на овим просторима није неко из градске или републичке власти, када је посреди медицинска област, тако жестоко иступио као докторка Јовановић. Спекулације у широј јавности да се иза тога скривају неки страначко-партијски интереси – најмање су важне. Ваљда је битније да је она скупила толико храбрости и показала нешто што се чешће приписује мушком роду – да дигне глас против трошења новца порезника за, у најмању руку, сумњиве послове. Наравно, све за, тврдиће поменути ликови, добробит пацијената.

Какве ли ироније то рећи за послове типа набавке намештаја без тендера! Каквог ли апсурда тврдити да Србија нема новца за набавку сајбер најфа, апарата за дијагностиковање и лечење карцинома уместо цитостатика и хемотерапија, а има за гомилу дрвенарије и столарије којима се шминкају просторије и мажу очи тешко или претешко болеснима. Па зар ненаменско трошење средстава нису у неким случајевима утврдили и државни надлежни органи, а нико тим поводом ништа не предузима.

Зар заиста треба бити глув и слеп и свакодневно не видети какве су гужве у здравственим просторијама, без обзира на то да ли је реч о домовима здравља широм Србије, или клиничко-болничким центрима. Колико времена, на пример, треба пацијентима да стигну до неког прегледа на скенеру или ултразвуку упркос тешким везама колега лекара, професора, политичара или богаташа, богме и гангстера.

Реч-две и о неким појединцима мафијашима у белим мантилима који без дебеле коверте пуне еврића неће ни да чују да оперишу оболелог. Када је неко од њих, сећа ли се ико у овој држави, био позван на одговорност, прозван за кривично дело и осуђен што је унесрећену породицу додатно завио у црно отимајући јој хиљаде и хиљаде европских новчаница? Не говоримо о чашћавању кафом, ракијом или бомбоњером.

Причати о нечему из здравства што се на другим меридијанима сматра нормалним попут, рецимо, пресађивања јетре, заиста је илузорно. Као што је и беспредметно убеђивати обичног човека да код нас нема фармакомафије, да нема злоупотреба лекара или фармацеута који ће пацијенту дати лек којег нема на овереним листама за употребу. И – нико да дигне глас против тога. Као да нам цветају цвеће и дрвеће сваки дан. До докторке Драгане Јовановић.

Утолико и озбиљније треба схватити њено упозорење да ће ако држава не прихвати њено упозорење на првој следећој седници Градске скупштине поднети оставку. Углед је, бар некад је тако било, ваљда изнад функције.

А те претње тужбама, част свакоме, изгледа мало ко схвата озбиљним.