Лавров: САД су изгубиле дипломатске навике

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров дао је велики интервју за московски лист „Известија”. У њему су обухваћена горућа питања данашњице. Поводом терористичке акције у „Крокусу” и америчког упозорења, главни руски дипломата је казао:

„Американци на све начине подвлаче да су упозорили 7. марта. Одмах за њима, 8. марта, такво упозорење је упутила амбасада Велике Британије. Оба случаја се тичу текста на енглеском језику, адресованог као упозорење њиховим грађанима који су се налазили у Москви, уз савет да не посећују масовна окупљања. Што се тиче односа међу службама, они се, по правилу, не обелодањују. Али, у недавном интервјуу руководилац ФСБ Александар Бортњиков је рекао да је таквих контаката било, упозорење је стигло, али је било најопштијег карактера. Борба против тероризма увек је сматрана за оно што нас све зближава. И Русију, и Запад, и Исток. И вође САД и Европе иступале су за то да се та борба води независно од несугласица политичких, економских... Сада је неко од лидера ЕУ изјавио: иако је Русија, наравно, агресор, ми можемо да размислимо о томе да сарађујемо с њом у борби против тероризма. Убеђивали смо ЕУ дуго година да се формира механизам који ће да се бави разменом информација, координацијом деловања у борби против тероризма. Успело нам је да то урадимо тек 2018, а последњи сусрет је био 2019. После тога су они изгубили било какво интересовање.”

Понуду Интерпола да помогне у истрази описао је овако:

„Интерпол никад раније није нудио да истражи овако велики злочин. Ни у случају са ’Северним током’, ни за терористичке акције на територији Русије почетком овог века. Никада Интерпол такву усрдност није испољавао. А сад одједном, буквално неколико сати након што су Американци и Европљани изјавили да Украјина нема везе с тим, Интерпол је понудио своје услуге. Ипак, сами ћемо да се изборимо с тим.”

Лавров је казао и да „Европска унија и Европска комисија хоће да наставе да кљукају Украјину оружјем. Иако је Европа, вероватно, једна од главних страна на губитку у том конфликту. Ако погледате економску статистику ЕУ и САД за прошлу годину, одмах се види ко на чији рачун живи и ко се обогаћује на политици коју је Европи наметнуо Вашингтон. Сада САД одлазе у други план, а у пуштају предњи Европску унију.”

По његовом виђењу, још није дошао „судњи дан”:

„Сматрам да израз ’сати судњег дана’ није много коректан, а ни користан. То просто утискује у јавно мњење узрујаност у тренутку кад је потребно смирење и да се делује разумно. Што се тиче Макронових идеја, то је очигледно била импровизација. Потом су се он и његова свита повукли. Али, после неколико дана поновио је ту идеју и рекао да ће да створи коалицију са земљама које ће бити спремне за то. Столтенберг и низ руководилаца алијансе дискретно су му напоменули да се одлуке у НАТО-у доносе колегијално и колективно. Чини ми се да је француска активност намењена искључиво да прави пи-ар председнику у ситуацији кад има врло тешке послове код куће и мора да смисли некакав заваравајући маневар у виду позива да се дотуче Русија.”

Зеленском мандат истиче 20. маја. Избора у Украјини неће бити.

„Шта ће бити 21. маја – хајде да доживимо дотле. Можда нам и не буде потребно да било шта признамо.”

Америчку дипломатију Лавров је оценио овако:

„Они су уопште изгубили дипломатске навике. Завела их је она покорност коју су осетили пре свега код Европљана и других земаља које су спремне да се покоре пред америчким диктатом, под претњама санкцијама, ултиматумима, уценама. Куд год да погледате – свуда санкције. Недавно, на седници Савета безбедности у Њујорку објаснили су ми зашто су принуђени да понекад не гласају по савести у вези с украјинском и другим важним питањима. Објашњење је било овакво: без икакве скрупулозности амерички дипломата прилази амбасадору одговарајуће земље, тражи од њега да гласа онако како кажу САД. Такве демарше организују по главним градовима. Кажу да санкцијама никада неће да се прикључе, али да би мало смањили притисак принуђени су понекад да гласају онако како сматрају да није правилно. И та непоправљива увереност у сопствену исправност, у сопствену свемоћ, у сопствену некажњивост, она је довела до тога да сада спољном политиком САД руководе људи који не умеју да се баве дипломатијом.”

Превео Иван Цветковић