Lavrov: SAD su izgubile diplomatske navike

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao je veliki intervju za moskovski list „Izvestija”. U njemu su obuhvaćena goruća pitanja današnjice. Povodom terorističke akcije u „Krokusu” i američkog upozorenja, glavni ruski diplomata je kazao:

„Amerikanci na sve načine podvlače da su upozorili 7. marta. Odmah za njima, 8. marta, takvo upozorenje je uputila ambasada Velike Britanije. Oba slučaja se tiču teksta na engleskom jeziku, adresovanog kao upozorenje njihovim građanima koji su se nalazili u Moskvi, uz savet da ne posećuju masovna okupljanja. Što se tiče odnosa među službama, oni se, po pravilu, ne obelodanjuju. Ali, u nedavnom intervjuu rukovodilac FSB Aleksandar Bortnjikov je rekao da je takvih kontakata bilo, upozorenje je stiglo, ali je bilo najopštijeg karaktera. Borba protiv terorizma uvek je smatrana za ono što nas sve zbližava. I Rusiju, i Zapad, i Istok. I vođe SAD i Evrope istupale su za to da se ta borba vodi nezavisno od nesuglasica političkih, ekonomskih... Sada je neko od lidera EU izjavio: iako je Rusija, naravno, agresor, mi možemo da razmislimo o tome da sarađujemo s njom u borbi protiv terorizma. Ubeđivali smo EU dugo godina da se formira mehanizam koji će da se bavi razmenom informacija, koordinacijom delovanja u borbi protiv terorizma. Uspelo nam je da to uradimo tek 2018, a poslednji susret je bio 2019. Posle toga su oni izgubili bilo kakvo interesovanje.”

Ponudu Interpola da pomogne u istrazi opisao je ovako:

„Interpol nikad ranije nije nudio da istraži ovako veliki zločin. Ni u slučaju sa ’Severnim tokom’, ni za terorističke akcije na teritoriji Rusije početkom ovog veka. Nikada Interpol takvu usrdnost nije ispoljavao. A sad odjednom, bukvalno nekoliko sati nakon što su Amerikanci i Evropljani izjavili da Ukrajina nema veze s tim, Interpol je ponudio svoje usluge. Ipak, sami ćemo da se izborimo s tim.”

Lavrov je kazao i da „Evropska unija i Evropska komisija hoće da nastave da kljukaju Ukrajinu oružjem. Iako je Evropa, verovatno, jedna od glavnih strana na gubitku u tom konfliktu. Ako pogledate ekonomsku statistiku EU i SAD za prošlu godinu, odmah se vidi ko na čiji račun živi i ko se obogaćuje na politici koju je Evropi nametnuo Vašington. Sada SAD odlaze u drugi plan, a u puštaju prednji Evropsku uniju.”

Po njegovom viđenju, još nije došao „sudnji dan”:

„Smatram da izraz ’sati sudnjeg dana’ nije mnogo korektan, a ni koristan. To prosto utiskuje u javno mnjenje uzrujanost u trenutku kad je potrebno smirenje i da se deluje razumno. Što se tiče Makronovih ideja, to je očigledno bila improvizacija. Potom su se on i njegova svita povukli. Ali, posle nekoliko dana ponovio je tu ideju i rekao da će da stvori koaliciju sa zemljama koje će biti spremne za to. Stoltenberg i niz rukovodilaca alijanse diskretno su mu napomenuli da se odluke u NATO-u donose kolegijalno i kolektivno. Čini mi se da je francuska aktivnost namenjena isključivo da pravi pi-ar predsedniku u situaciji kad ima vrlo teške poslove kod kuće i mora da smisli nekakav zavaravajući manevar u vidu poziva da se dotuče Rusija.”

Zelenskom mandat ističe 20. maja. Izbora u Ukrajini neće biti.

„Šta će biti 21. maja – hajde da doživimo dotle. Možda nam i ne bude potrebno da bilo šta priznamo.”

Američku diplomatiju Lavrov je ocenio ovako:

„Oni su uopšte izgubili diplomatske navike. Zavela ih je ona pokornost koju su osetili pre svega kod Evropljana i drugih zemalja koje su spremne da se pokore pred američkim diktatom, pod pretnjama sankcijama, ultimatumima, ucenama. Kud god da pogledate – svuda sankcije. Nedavno, na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku objasnili su mi zašto su prinuđeni da ponekad ne glasaju po savesti u vezi s ukrajinskom i drugim važnim pitanjima. Objašnjenje je bilo ovakvo: bez ikakve skrupuloznosti američki diplomata prilazi ambasadoru odgovarajuće zemlje, traži od njega da glasa onako kako kažu SAD. Takve demarše organizuju po glavnim gradovima. Kažu da sankcijama nikada neće da se priključe, ali da bi malo smanjili pritisak prinuđeni su ponekad da glasaju onako kako smatraju da nije pravilno. I ta nepopravljiva uverenost u sopstvenu ispravnost, u sopstvenu svemoć, u sopstvenu nekažnjivost, ona je dovela do toga da sada spoljnom politikom SAD rukovode ljudi koji ne umeju da se bave diplomatijom.”

Preveo Ivan Cvetković