Представљен предлог измена кодекса новинара

Савет за штампу представио је јуче предлог измена Кодекса новинара Србије у београдском Прес-центру. Овај етички стандард професионалног поступања новинара усвојен је још 2006. године, али развој медија и интернета, као и појава нових технологија захтевали су његову измену, закључили су јуче чланови радне групе која је писала нову верзију новинарског кодекса. Овим је јуче почела јавна расправа која ће трајати до 7. маја.

– Од 2006. на медијској сцени се десило много тога новог, па смо се у раду Комисије за жалбе Савета за штампу сусретали са проблемом да неке ствари не можемо да дефинишимо. Јасно би нам било да је посреди кршење неких стандарда, али којих у кодексу не бисмо могли да нађемо. На пример, медијске хајке, прогони, континуирано праћење једне особе најчешће са политичким циљем, извештавање са сахрана и ријалити померили су летвицу дозвољеног на ниже нивое...  Све то кодекс из 2006. није предвидео. Такође, он је рађен по угледу на кодекс Међународне федерације новинара и Европске федерације новинара, а код нас су се догађале ствари које се на другим местима нису дешавале у тој мери – казала је новинарка и чланица радне групе за измену кодекса Тамара Скроза и додала да је предлог кодекса краћи и јаснији од оног од пре 18 година.

Професорка Факултета политичких наука у пензији Сњежана Миливојевић навела је да су неке измене само семантичке, док су неки стандарди захтевали потпуно нову дефиницију.

– У поглављу о непристрасности истакли смо новинарску независност од корпоративних интереса, не само власника медија него и од потенцијалних корпоративних интереса са стране. Поглавље о одговорности је темељно промењено, јер се новинарство често доживљавало у контексту слободе изражавања, а сада се све више помера ка заштити јавног интереса – одговорност према јавности, рад у јавном интересу... Поглављем о поштовању достојанства уводимо граничне вредности од заштите од дискриминације, промоцију различитости и поштовања вредности људске личности у јавном домену. Оно је у пару са заштитом приватности, односно ко су јавне личности, јер уживају нижи ниво приватности. Али смо тај концепт покушали да проширимо и на право на заборав и заштиту података о себи и спречавање медија да тргују приватним подацима, да их стављају у промет без одобрења... У одељку који се бави употребом часних средстава увели смо вештачку интелигенцију, однос са алгоритмима... – објаснила је Миливојевићева, која је такође члан радне групе.

Предлог новог кодекса налази се на сајту Савета за штампу, а све примедбе и сугестије заинтересовани могу да пошаљу на [email protected].

Међу новинама у тексту предлога налази се смерница да новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке или на било које друге дискриминаторне конотације, морају да користе родно осетљив језик, да се труде да равномерно укључе саговорнике различитих група релевантних за тему и да одговорно приступају различитостима у друштву…

У одредби „Часна средства” указано је да новинари не смеју да објављују материјал пробављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, изузев ако се тиме штити јавни интерес на пример, објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично”, али за примену овог изузетка неопходно је да постоји редакцијска процедура.

Указано је и да је „право новинара да у односу према државним и другим институцијама континуирано поставља питања за која сматра да су од јавног интереса, без обзира на то да ли је замољен да то прекине или не”.

Када је реч о приватности, уз подсећање да новинар мора да поштује приватност људи о којима пише, наведено је да „уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе”, односно да „грешка државних органа не подразумева ’дозволу’ за кршење етичких принципа професије”.

У предлогу измена подсећа се и да „јавне личности уживају нижи ниво заштите приватности”, али да се „подаци из приватног живота јавних личности објављују само уколико је то у јавном интересу”. Новинари морају да имају у виду да саговорници нису увек свесни моћи медија, тј. последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре. Новинар не треба да извештавају са сахрана, „осим у случају високопрофилисаних јавних личности”.

Медији могу да користе вештачку интелигенцију у стварању садржаја „на друштвено одговоран и сразмеран начин”, али су дужни да обавесте јавност да је медијски садржај „креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији”.