Беседе и беседници Вукових сабора у Тршићу

Проф. др Бошко Сувајџић приредио је књигу „Беседе и беседници (2008–2023)” у издању Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице сачињену од говора учесника Вуковог сабора. Од 2008. до 2023. године саборски беседници били су: књижевник Радован Бели Марковић, издавач Зоран Хамовић, редитељ Небојша Брадић, проф. др Ангела Рихтер, књижевник Ранко Рисојевић, академик Душан Ковачевић, проф. др Драган Станић, проф. др Бошко Сувајџић, композитор и дописни члан САНУ проф. др Светислав Божић, председник Републике Србије Александар Вучић, проф. др Вељко Брборић, редитељ Емир Кустурица, књижевник Јанко Вујиновић, проф. др Александар Милановић и проф. др Јован Делић.

„Саборске свечаности памте се по беседама. Истовремено, сами беседници и беседе неразлучиво су повезани са догађајима који су утицали на програм саборских свечаности и двоструко су условљени њима. Велики јубилеји, друштвени потреси, књижевни догађаји и уметничке изложбе, просветне реформе и културни путокази”, истиче приређивач овог издања проф. др Бошко Сувајџић, додајући:

„Сваки од беседника подиже споменик, колико Вуку, толико и себи, о времену у коме живи у односу на поруке и идеје Вуковог дела. Саборске беседе венци су од слова, којима беседници често покушавају да прикрију наша историјска лутања и странпутице, измире расправе”, приметио је уводном делу Бошко Сувајџић.

Академик Душан Ковачевић још је 2013. године у својој беседи навео поразне демографске податке о изумирању Србије, констатујући да најдаровитији млади људи одлазе „о државном трошку у Европу”, али да се више не враћају у отаџбину и да постоји реална претња да ћемо постати земља старих и уморних људи.

Беседа Светислава Божића из године 2016, по ауторовим речима, издвајала се по „озбиљној филозофској оркестрацији”:

„Када су се у царствујушчој Вијени склопиле Вукове очи 1864. године, мало ко је слутио шта ће се све одиграти у недрима располућеног Балкана, у срцу Европе. Вукову реформу не оспоравају неистомишљеници. Њу оспорава стварност. Њу оспорава и угрожава десеткован фонд речи српског језика, његова хромост, његова телеграфска пасивност, његово ишчезнуће у народу, који би требало да говори, а не да се шатровачки добацује матерњим језиком”, рекао је Божић.

Вуков сабор у Тршићу, 85. по реду, обележила је 2018. године беседа проф. др Вељка Брборића, који је указао на начине на које медији трују свест појединца: „Нико не пише о томе да је Универзитет у Београду међу два одсто најбољих на свету, па нација и не зна како се зове и како изгледа ректор Универзитета у Београду, али зато имамо свакодневне извештаје о ’медијским иконама’ о ’крешталицама, старлетама, неважним јадницима и најсумњивијим појединцима’, који су у свакоминутном и свакосатном директном преносу.”

„Велики проблем Србије је таблоидизација и ријалитизација. То су процеси добро планирани и моћно осмишљени. Србија мора наћи снагу да им се одупре, не мислим да их ваља забранити, али Србија ће имати будућност ако такви садржаји постану ефемерни и ако се вратимо правим вредностима, а није тешко знати шта су нам приоритети. Зар се не може утицати и на укус нације, зар се не може, како рече Вук, одвојити жито од кукоља. Мало храбрости и добре воље води ка решењу”, закључио је проф. др Брборић.