Besede i besednici Vukovih sabora u Tršiću

Prof. dr Boško Suvajdžić priredio je knjigu „Besede i besednici (2008–2023)” u izdanju Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice sačinjenu od govora učesnika Vukovog sabora. Od 2008. do 2023. godine saborski besednici bili su: književnik Radovan Beli Marković, izdavač Zoran Hamović, reditelj Nebojša Bradić, prof. dr Angela Rihter, književnik Ranko Risojević, akademik Dušan Kovačević, prof. dr Dragan Stanić, prof. dr Boško Suvajdžić, kompozitor i dopisni član SANU prof. dr Svetislav Božić, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, prof. dr Veljko Brborić, reditelj Emir Kusturica, književnik Janko Vujinović, prof. dr Aleksandar Milanović i prof. dr Jovan Delić.

„Saborske svečanosti pamte se po besedama. Istovremeno, sami besednici i besede nerazlučivo su povezani sa događajima koji su uticali na program saborskih svečanosti i dvostruko su uslovljeni njima. Veliki jubileji, društveni potresi, književni događaji i umetničke izložbe, prosvetne reforme i kulturni putokazi”, ističe priređivač ovog izdanja prof. dr Boško Suvajdžić, dodajući:

„Svaki od besednika podiže spomenik, koliko Vuku, toliko i sebi, o vremenu u kome živi u odnosu na poruke i ideje Vukovog dela. Saborske besede venci su od slova, kojima besednici često pokušavaju da prikriju naša istorijska lutanja i stranputice, izmire rasprave”, primetio je uvodnom delu Boško Suvajdžić.

Akademik Dušan Kovačević još je 2013. godine u svojoj besedi naveo porazne demografske podatke o izumiranju Srbije, konstatujući da najdarovitiji mladi ljudi odlaze „o državnom trošku u Evropu”, ali da se više ne vraćaju u otadžbinu i da postoji realna pretnja da ćemo postati zemlja starih i umornih ljudi.

Beseda Svetislava Božića iz godine 2016, po autorovim rečima, izdvajala se po „ozbiljnoj filozofskoj orkestraciji”:

„Kada su se u carstvujuščoj Vijeni sklopile Vukove oči 1864. godine, malo ko je slutio šta će se sve odigrati u nedrima raspolućenog Balkana, u srcu Evrope. Vukovu reformu ne osporavaju neistomišljenici. Nju osporava stvarnost. Nju osporava i ugrožava desetkovan fond reči srpskog jezika, njegova hromost, njegova telegrafska pasivnost, njegovo iščeznuće u narodu, koji bi trebalo da govori, a ne da se šatrovački dobacuje maternjim jezikom”, rekao je Božić.

Vukov sabor u Tršiću, 85. po redu, obeležila je 2018. godine beseda prof. dr Veljka Brborića, koji je ukazao na načine na koje mediji truju svest pojedinca: „Niko ne piše o tome da je Univerzitet u Beogradu među dva odsto najboljih na svetu, pa nacija i ne zna kako se zove i kako izgleda rektor Univerziteta u Beogradu, ali zato imamo svakodnevne izveštaje o ’medijskim ikonama’ o ’kreštalicama, starletama, nevažnim jadnicima i najsumnjivijim pojedincima’, koji su u svakominutnom i svakosatnom direktnom prenosu.”

„Veliki problem Srbije je tabloidizacija i rijalitizacija. To su procesi dobro planirani i moćno osmišljeni. Srbija mora naći snagu da im se odupre, ne mislim da ih valja zabraniti, ali Srbija će imati budućnost ako takvi sadržaji postanu efemerni i ako se vratimo pravim vrednostima, a nije teško znati šta su nam prioriteti. Zar se ne može uticati i na ukus nacije, zar se ne može, kako reče Vuk, odvojiti žito od kukolja. Malo hrabrosti i dobre volje vodi ka rešenju”, zaključio je prof. dr Brborić.