Најтежи дан панчевачке Рафинерије

Панчево – „Милосрдни анђео” летео је над Панчевом 24 пута и у, никада и нигде забележеној агресорској авантури, бомбардовао петрохемијски комплекс, погоне Рафинерије нафте и „Азотаре” – фабрике минералних ђубрива. Рафинерија је погођена седам пута. Памти се свака детонација, али је 4. април убележен најцрњим сећањем. Из италијанске базе Авијано демонстрирана је „фантастична” прецизност погађањем командне табле Енергане, када су на радном месту погинули Дејан Бојковић, Мирко Дмитровић и Душан Богосављев. Удар се десио пред крај смене, пред задњи обилазак погона, предавање извештаја и примање следеће смене.

Био је то први ваздушни напад и прва крстарећа ракета на фабрику која је радила пуним капацитетом. Било је четири сата и 29 минута, када су за командном таблом погона Енергана угашена три живота, а 29-годишњи Мирко, 28-годишњи Дејан и 50-годишњи Душко страдали беспоговорно извршавајући своју радну обавезу. Удар се десио пред крај смене, пред задњи обилазак погона, предавање извештаја и примање следеће смене.

„Они су знали где да нас гађају и погодили су срце фабрике, енергану. Прва крстарећа погодила је котао 3, директно преко пута командне сале, а друга је завршила у трафо- станици поред ње. У моменту, најмлађи Мирко и најстарији Душко, погинули су на лицу места, а Бојковић је био жив још дан и по. Ситуација је била страшна, јер је било још људи са тешким и лакшим опекотинама, ми колеге смо их извлачили. Данас могу да кажем да је трагично и то, што други који нису били физички повређени, и данас осећају психичке последице”, прича за „Политику” Сава Попов, шеф погона Енергана у време НАТО агресије.

Бомбардовање и убиство радника, који су у најтежим тренуцима за државу, за време ратног стања, извршавали своје радне обавезе, један је од најтрагичнијих дана за град Панчево, а у рафинерији нафте кажу и најтежи у историји фабрике. То је дан када су доживели прво бомбардовања погона, када су изгубили тројицу својих запослених, док су четворица њих била рањена.

 „У том периоду, једном од најтежих за више од 70 година рада, рафинерија је гађана седам пута. Уништени су сви наши најважнији објекти, али је важно и рећи да смо одмах након бомбардовања кренули у обнову. То смо урадили нашим скромним снагама, али са одлучношћу да обновимо фабрику, која је већ годину дана касније наставила рад”, истиче Владимир Гагић, директор панчевачке Рафинерије нафте.

Панчево је готово у све дане НАТО бомбардовања, пролећа 1999. године, било стална мета, али су кулминација били дводневни и непрекидни напади, када су истовремено гађане све три фабрике Јужне индустријске зоне, која се додирују са првим кућама насеља Војловица. Уследили су пожари, експлозије и изливање огромних количина опасних материја. Данас, на најтежи дан за Рафинерију Панчево подсећа тужно спомен-обележје у кругу фабрике, на које се свих 25 година полаже цвеће и одаје почаст тројици њених страдалих радника.