Najteži dan pančevačke Rafinerije

Pančevo – „Milosrdni anđeo” leteo je nad Pančevom 24 puta i u, nikada i nigde zabeleženoj agresorskoj avanturi, bombardovao petrohemijski kompleks, pogone Rafinerije nafte i „Azotare” – fabrike mineralnih đubriva. Rafinerija je pogođena sedam puta. Pamti se svaka detonacija, ali je 4. april ubeležen najcrnjim sećanjem. Iz italijanske baze Avijano demonstrirana je „fantastična” preciznost pogađanjem komandne table Energane, kada su na radnom mestu poginuli Dejan Bojković, Mirko Dmitrović i Dušan Bogosavljev. Udar se desio pred kraj smene, pred zadnji obilazak pogona, predavanje izveštaja i primanje sledeće smene.

Bio je to prvi vazdušni napad i prva krstareća raketa na fabriku koja je radila punim kapacitetom. Bilo je četiri sata i 29 minuta, kada su za komandnom tablom pogona Energana ugašena tri života, a 29-godišnji Mirko, 28-godišnji Dejan i 50-godišnji Duško stradali bespogovorno izvršavajući svoju radnu obavezu. Udar se desio pred kraj smene, pred zadnji obilazak pogona, predavanje izveštaja i primanje sledeće smene.

„Oni su znali gde da nas gađaju i pogodili su srce fabrike, energanu. Prva krstareća pogodila je kotao 3, direktno preko puta komandne sale, a druga je završila u trafo- stanici pored nje. U momentu, najmlađi Mirko i najstariji Duško, poginuli su na licu mesta, a Bojković je bio živ još dan i po. Situacija je bila strašna, jer je bilo još ljudi sa teškim i lakšim opekotinama, mi kolege smo ih izvlačili. Danas mogu da kažem da je tragično i to, što drugi koji nisu bili fizički povređeni, i danas osećaju psihičke posledice”, priča za „Politiku” Sava Popov, šef pogona Energana u vreme NATO agresije.

Bombardovanje i ubistvo radnika, koji su u najtežim trenucima za državu, za vreme ratnog stanja, izvršavali svoje radne obaveze, jedan je od najtragičnijih dana za grad Pančevo, a u rafineriji nafte kažu i najteži u istoriji fabrike. To je dan kada su doživeli prvo bombardovanja pogona, kada su izgubili trojicu svojih zaposlenih, dok su četvorica njih bila ranjena.

 „U tom periodu, jednom od najtežih za više od 70 godina rada, rafinerija je gađana sedam puta. Uništeni su svi naši najvažniji objekti, ali je važno i reći da smo odmah nakon bombardovanja krenuli u obnovu. To smo uradili našim skromnim snagama, ali sa odlučnošću da obnovimo fabriku, koja je već godinu dana kasnije nastavila rad”, ističe Vladimir Gagić, direktor pančevačke Rafinerije nafte.

Pančevo je gotovo u sve dane NATO bombardovanja, proleća 1999. godine, bilo stalna meta, ali su kulminacija bili dvodnevni i neprekidni napadi, kada su istovremeno gađane sve tri fabrike Južne industrijske zone, koja se dodiruju sa prvim kućama naselja Vojlovica. Usledili su požari, eksplozije i izlivanje ogromnih količina opasnih materija. Danas, na najteži dan za Rafineriju Pančevo podseća tužno spomen-obeležje u krugu fabrike, na koje se svih 25 godina polaže cveće i odaje počast trojici njenih stradalih radnika.