Чичак трака

Када је швајцарски инжењер Жорж де Местрал 1941. године кренуо у лов, није ни слутио да ће доћи до открића које ће му помоћи да се обогати, уђе у историју моде али и свемирских летова. Враћајући се кући преко алпских пашњака, приметио је да су ногавице његових панталона и длака његовог ловачког пса препуни чичка. Пошто је једва успео да откачи многобројне главице овог корова са тканине, запитао се која је то сила којом се тако снажно хвата за одећу. Погледао је плод чичка под микроскопом и открио да је крај сваке „иглице” чичка повијен у кукицу, која се лако качи на косу, животињску длаку или платно.

Одлучио је да покуша да имитирајући природу и сам направи „вештачки чичак”, који ће заменити дугмад, рајсфершлусе, копче и везице. Када је стигао у Лион, који је тада био центар текстилне индустрије, многи су се подсмевали његовој идеји. Једва је успео да пронађе мајстора који је пристао да изатка две памучне траке – једну са кукицама и другу са малим омчама за које ће се кукице причврстити. Памук се брзо цепао, па се Жорж де Местрал окренуо вештачким материјалима. Најлон, који је тада био новост на тржишту, био је најбољи избор: није се цепао, није трулио, нити буђао, а његове нити лако су се обликовале. Са прављењем кукица ишло је лако, али омчице које су им одговарале никако нису могле да се направе уз помоћ машине, већ само ручно. У очајању, када је већ решио да одустане од свега, проналазач се досетио да узме обичне маказе: одсекао је врхове омчица и добио кукице које су се савршено уклапале са окцима на другој страни платна.

Де Местралу је требало осам година да направи машине које ће правити чичак-траку и још годину дана да створи аутоматске маказе које ће одсецати омчице. Свој патент пријавио је 1951. године, а његов проналазак званично је признат 1955. Нови производ, на чије је усавршавање потрошио читаву деценију, заштитио је патентом у Швајцарској, Великој Британији, Немачкој, Шведској, Холандији, Белгији, Италији и Канади. У тим земљама отворио је и своје продавнице. Производњу је 1957. године преселио у град Манчестер у америчкој држави Њу Хемпшир. Свој проналазак назвао је velcro, као комбинацију речи velours, односно сомот, и crochet, што преведено значи кука.

Продаја чичак-траке у почетку није ишла најбоље. Процват је доживела тек када је НАСА почела да је употребљава приликом шивења одела за астронауте и да је користи као помоћ да се летачи у бестежинском стању причврсте и задрже у месту док раде или једу. Чичак-траку су затим почели да користе и скијаши, рониоци, војници. Де Местралов проналазак од велике је помоћи и инвалидима, али и деци која још нису научила да везују пертле, па се зато често ставља на дечију обућу.

Пошто је постала популарна захваљујући астронаутима, данас многи верују да је чичак-траку створила НАСА, док је Де Местрал готово заборављен. Важност његовог патента истекла је 1978. године, па су се на тржишту појавиле многе имитације оригиналне чичак-траке.

Д. Д.