До популизма и назад

Резултати недељних парламентарних избора у Пољској и у Швајцарској, ма колико се тамошњи победници и губитници разликовали, потврђују теорију о ротирајућем точку политичке историје - повремено катапултира популисте у средиште државне политике да би их, потом, неукротивом силом центрипеталности вратио на маргине политичких збивања.
У Швајцарској је тактика ултрадесно и националистички оријентисаних народњака уродила плодом. Захваљујући агресивној, расистички обојеној кампањи, усмереној против странаца у земљи, као и против евроинтеграција, странка популисте Кристофа Блохера освојила је наклоност 29 одсто бирача, што је за швајцарске прилике одличан резултат, најбољи од 1919. године.

У Пољској је клерикално-конзервативни покрет политичких и крвних близанаца, браће Качињски - странка Право и правда - изгубила на ванредним парламентарним изборима од партије либерално десног центра Доналда Туска.

У разматрању феномена популизма, теоретичари користе крилатицу "до популизма и назад". Указују на границе прихватљивости, штавише и веродостојности популистичких парола и политике.

У разградњи примера издвајају се две опције које су у вези са доласком на власт. У првој, популистичке странке губе на популарности када бирачи установе да су кључна обећања остала неиспуњена. Друга опција односи се на замор бирача - у тренутку достизања засићености, најватреније пароле њихових доскорашњих идола остају без ефекта. Овај други феномен довео је, по процени стручњака, до смене у ложи владе, у пољском парламенту.

Стратешка рачуница Качињских, да се подстицањем осећања националне угрожености обезбеди нова изборна победа, уродила је плодом у швајцарским Алпима. Кристоф Блохер је шовинистичким и националистичким паролама мобилисао безмало трећину бирача.

Шта је помогло Блохеру? Швајцарски избори су проглашени судбоносним за развој конфедерације у следећем периоду. На кантар одмеравања постављено је постојеће благостање. На други тас је додата опомена да су дани благостања одбројани.

Швајцарска, наравно, није суочена са падом стандарда, не калкулише са долазећом рецесијом, ни са бауком рационализације. Ипак, незавидна ситуација у њеном европском комшилуку подстакла је страх - да би стечено могло бити изгубљено. Комбинован са позивима демократских странака, да би, по четврти пут, требало размотрити могућност приступања ЕУ, страх је нагнао ветар у изборна једра Блохерових националиста. Њихово "не" Европи, односно крилатица "Швајцарска - Швајцарцима", уз најаву пооштравања третмана према странцима у држави, одлучила је изборе.

Водећи швајцарски коментатори истичу "за брђане уобичајену тврдоглавост" која је кумовала изборној победи Блохера. Такав инат, међутим, има ограничен век трајања. О томе сведочи судбина Јерга Хајдера, који је, на врхунцу сукоба са међународном заједницом, уживао неограничену подршку Аустријанаца. После смирења ситуације бирачи су га заборавили.