Поједини гимназијалци одустају од смера будућности

Гимназијалци одустају од школовања у ИТ одељењима. То није масовно, али се понавља из генерације у генерацију. Није ни занемарљиво, будући да је реч о смеру за таленте, за који је потребно положити пријемни испит, где би требало да је конкуренција таква да се само најуспешнији домогну места. Чињеница је да већина ученика који упишу овај смер и заврше га настављају високо образовање на студијским програмима у области информационих технологија. Али је исто тако факат да је просечан број ученика у ИТ одељењима на почетку већи него на кају сваког од четири гимназијска разреда, тј. да се генерација уписаних у овај смер из године у годину осипа до матуре.

Деца која крену у овај смер па од њега одустану – мењају школу, не прекидају школовање. Накнадна памет, када ђаци схвате да су одабрали перспективан смер који у бити није у складу с њиховим интересовањима и склоностима, најчешћи је разлог за исписивање ученика, а други готово једнако заступљен окидач за одлазак из овог смера је, према наводима ученика, разочарење због неиспуњених очекивања од школовања у ИТ одељењу. У мањој мери присутан, али и даље значајан разлог за исписивање јесте тежина програма наставе и учења.

О томе сведочи Истраживање о специјализованим одељењима за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, популарно званим ИТ одељењима, које је недавно објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ).

– Ученици наводе да су главни разлози за исписивање промена њихових интересовања, тј. то што ученици на крају основне школе нису имали добар каријерни одабир средње школе (најчешће су то они који су уписали овај смер јер је перспективан, наводе га као „јак”, али након препознавања својих интересовања и који факултет би уписали након средње школе ученици се опредељују за другу школу која нуди профиле који више одговарају њиховим интересовањима и каријерном путу). Поред овог фактора ученици такође у већем броју наводе да узрок напуштања представљају неиспуњена очекивања од ИТ смера. Овај фактор се разликује од претходног јер су ови ученици знали да желе ИТ смер, они су и даље заинтересовани за њега, али њихова очекивања од тога шта ће се учити и на који начин нису испуњена (на пример, очекивали су више програмирања, више практичних знања и вештина) – појашњавају стручњаци ЗВКОВ-а.

Развој дигиталног образовања и дигиталних компетенција ученика један је од приоритета државе. Увођење ИТ одељења један је од начина на који предуниверзитетски систем настоји да одговори на потребе стратешког планирања кадрова за тражена занимања садашњости и професије будућности неодвојиве од информационих технологија. А ово истраживање урађено је као својеврсни први пресек ради унапређења квалитета и услова за учење и рад у ИТ одељењима. Испитивање је реализовано у 35 школа, а учествовало је 103 наставника стручних предмета, 781 гимназијалац од првог до четвртог разреда и 707 родитеља ученика који похађају ИТ смер.

– Уколико из целог узорка издвојимо само ученике који су четврти разред и којима следи доношење одлуке о даљем каријерном путу, 82,4 одсто извештава да ће уписати факултет, док ће се 15,2 одсто определити за истовремено студирање и рад – истиче се у истраживању.

Само 14 наставника (13,6 одсто) од 103 испитана навело је да се ученици исписују из ИТ одељења, и то из гимназија: „Милош Савковић” у Аранђеловцу, Трећој београдској, „Патријарх Павле” у Раковици, Гимназији Лесковац, Ужичкој, Зајечарској, Паланачкој гимназији, Средњој школи „Младост” у Петровцу на Млави, Гимназији „Свети Сава” из Пожеге и Пријепољској гимназији, пише у истраживању. Затим се наводи да је од 781 испитаног ученика 53,8 одсто рекло да се нико није исписао, 39,6 одсто да се исписало до два ђака, а 6,6 одсто да се исписало више од два ученика.

– Ученици који су навели да се из одељења које они похађају исписало више од два ученика похађају школе за које су и наставници известили да постоји исписивање ученика, а додатно су и ученици из Осме београдске гимназије, гимназије „Светозар Марковић” из Јагодине и гимназије „Светозар Марковић” из Суботице известили да се више од два ученика исписало из њиховог одељења. Родитељске процене се слажу са ученичким и наставничким. Од укупно 707 родитеља који су попунили упитник 244 (34,5 одсто) известило је да је дошло до исписивања ученика у одељењима која похађају њихова деца. Од овог процента чак 92 одсто родитеља је известило да су у питању један до два ученика док је преостали проценат родитеља известио да је у питању више од два ученика. Поред наведених школа, родитељи су рекли да је дошло до исписивања ученика у Краљеву, Сомбору, Ужицу, Ваљеву, Зрењанину, Лозници, Шапцу, Прокупљу и обе гимназије у Нишу – наводе истраживачи ЗВКОВ-а (две нишке гимназије су „Девети мај” и „Бора Станковић” прим. аут.).

Ко пажљивије прочита и преброји гимназије које су истакли разуме да је исписивања ученика из ИТ одељења по сведочењу наставника, ђака и родитеља било у две трећине од укупног броја гимназија у којима је истраживање спроведено.

Не постоје уџбеници за стручне предмете

Истраживање о специјализованим одељењима за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику показује и да ђаци који уче у ИТ одељењима сматрају да се ту стиче врло добро знање. Четворка је и просечна оцена задовољства наставника постигнућима ученика. Већина гимназијалаца на овом смеру нема потребе да похађа приватне часове, а скоро сви матуранти настављају образовање на факултетима, и то најчешће бирају: Природно-математички, Факултет техничких наука, Електротехнички, Електронски, Факултет организационих наука, Рачунарски, Машински... Један од изазова с којим се у ИТ гимназијском смеру сусрећу ђаци у учењу, а професори у раду јесте то што не постоје уџбеници за стручне предмете. 

Више од десет одсто ђака не би поново уписало овај смер

У истраживању о ИТ одељењима као пажње вредни истичу се поједини одговори гимназијалаца на питање да ли би поново уписали ИТ смер: „Да, али да се професори стручних предмета више потруде и заинтересују децу за учење, да им те стручне предмете учине занимљивим, а не да им својом незаинтересованошћу убијају жељу за тим.” „Не, али искључиво зато што је превелики акценат на предметима који нису стручни (нису ИТ предмети).” „Сигуран сам да бих кренуо путем ИТ, али нисам сигуран да би то била школа коју данас похађам.” Већина ученика ИТ одељења (81,4 одсто) упитаних потврдила је да би поново уписала овај смер, 13,7 процената казало је да не би, а преостали нису сигурни и двоуме се, показује студија.