Прицкерова награда Рикену Јамамоту

Јапански архитекта Рикен Јамамото добитник је овогодишње Прицкерове награде. Реч је о 53. добитнику овог престижног признања из архитектуре и деветом из Земље излазећег сунца, који је умео да каже да спознати простор за њега значи спознати целу заједницу што га дели и настањује.

„Савремени приступ градњи наглашава приватност, негирајући нужност друштвених односа. Међутим, ипак можемо истовремено поштовати слободу сваке особе живећи заједно у архитектонском простору попут републике, негујући хармонију међу културама и различитим фазама живота”, преноси специјализовани портал „Дезен” речи лауреата из којих се могу назрети елементи његове стваралачке филозофије. Жири, предвођен Чилеанцем Алехандром Аравеном, добитником овог признања за 2016. годину, уверења је да се многе идеје у Јамамотовом раду, укључујући стапање јавног и приватног простора, могу применити у планирању подизања градова у будућности.

Оно што ће нам у будућности у урбаним срединама бити можда и најпотребније јесте стварање услова који ће поспешивати могућност интеракције међу људима”, истакао је Аравена. Подсетио је да се Прицкерова награда додељује као признање за таленат, визије и посвећеност који су произвели значајан допринос човечанству и изграђеном окружењу кроз уметност архитектуре.

У званичном образложењу жирија се наводи: „У својој дугој, кохерентној, минуциозној каријери, Рикен Јамамото је успео да створи архитектуру и у другом и у првом плану свакодневног живота, замагљујући границе између њених јавних и приватних димензија, и умножавајући могућности за спонтани контакт међу људима, кроз прецизне, рационалне стратегије дизајна. Та архитектура јасно изражава његова уверења кроз модуларну структуру и једноставност форме. Ипак, она не диктира активности, већ омогућава људима да обликују своје животе у његовим зградама с елеганцијом, поетичношћу и радошћу.”

Говорећи о квалитетима овогодишњег лауреата, жири је истакао и то да је као млади архитекта осетио потребу да заокружи своје образовање стварним разумевањем „оног другог”. Много је путовао не да би (примарно) посетио реномиране споменике, већ да би из прве руке искусио културу и свакодневни живот заједница на другим континентима. Од Северне до Јужне Америке, преко Медитерана до Блиског истока и Азије, Јамамото је истраживао корене и историју живота заједнице да би могао да да свој допринос модернизацији савременог града кроз архитектуру. За њега зграда има јавну функцију чак и када је приватна.

Како страни медији наводе, током каријере дуге пет деценија, Јамамото је изградио бројне приватне куће, школе, универзитетске кампусе, стамбене зграде, музеје, па чак и ватрогасну станицу. Његови радови често инкорпорирају терасе, дворишта и друге отворене просторе који могу да подстакну интеракцију са околином где се објекат налази.

Рођен је у Пекингу 1945, а студирао је архитектуру на Универзитету Нихон, Универзитету уметности у Токију и Универзитету у Токију пре него што је основао свој студио „Yamamoto & Field Shop Co” 1973. године.

У његове ране радове спадају Вила „Иамакава” из 1977. године, која је била аранжирана око велике наткривене терасе, и његова сопствена кућа у Газебоу из 1986. године, која укључује отворене терасе и дворишне просторе. Већи стамбени пројекти који су уследили осмишљени су на сличним принципима, са циљем да се подстакне контакт између становника. Међу његове најпознатије стамбене пројекте убраја се комплекс Пангјо Хаусинг у Сеонгнаму, у Јужној Кореји, који има комунално састајалиште за станаре на првом спрату, док његов први пројекат социјалног становања, Хотакубо Хаусинг у Кумамоту, у Јапану, садржи 110 домова распоређених око централног трга с дрворедом. У тексту наведеног портала могу се наћи и други кључни примери његовог проседеа, а који укључују Универзитет будућности у Хакодатеу, у којем се налази велики, отворени простор за учење на више нивоа, Јокосука музеј уметности, који на врху има закривљену платформу за посматрање околине и Основна школа Којасу, која има терасе што повезују све учионице, док библиотека у Тианјину у Кини има бројне спратове и међуспратове уређене да чувају колекцију од шест милиона књига.