Дрецун: Приштина није за компромис

Приштина неће да одустане од примене одлуке тзв. Централне банке Косова о забрани употребе динара на КиМ и не показује вољу да се пронађе компромисно решење, изјавио је данас Милован Дрецун, посланик у Народној скупштини Србије.

„Мислим да је главни проблем што Приштина хоће ову ситуацију да искористи да нас натера да се постигне договор на нивоу две, како они кажу, банке, Народне банке Србије и (тзв) Централне банке Косова. То би била нека врста међудржавног споразума, што је за нас неприхватљиво. Косово не можемо да третирамо као државу”, рекао је Дрецун.

Дрецун је подсетио да би по принципима Бриселског споразума Београд имао право да финансира Заједницу српских општина као и сада, према одредбама француско-немачког предлога којима се такође предвиђа могућност финансирања самоуправе општина са српском већином.

„Дакле, ако би се формирала та заједница, онда би свакако и тај проблем могао да буде решен. Мада је опет питање на који начин. Ако би дошло до формирања заједнице, а Приштина опет инсистира на некаквој одлуци, онда нисам сигуран да може да се постигне решење. Све оно што излази из статуса неутралног оквира у разговору између Београда и Приштине за Београд не може да буде прихватљиво”, рекао је Дрецун и додао да Приштина то зна и вешто маневрише и политички злоупотребљава.

Према речима Дрецуна земље које су признале једноставно проглашену независност Косова су заједно са Приштином форсирале јачање међународне позиције тзв. Косова и то се одвијало у три правца.

Један је био систем унификација преко УНЕСЦО, други пријем у Интерпол и трећи пријем у Савет Европе, рекао је Дрецун.

„Иза тога су стајале амбиције да тзв. Косову отворе пут за приступање НАТО, да ли прво преко Партнерства за мир или директно и наравно према Европској Унији. Ова три правца су била главна. С обзиром да су проценили вероватно да сада могу да Савет Европе најлакше 'сломе' и да ту могу да прођу, оне су покренули ту активност. Дакле, они желе да тзв. Косово покрену са мртве тачке на међународном плану”, рекао је Дрецун.

Према речима Дрецуна, „нажалост, право кроје моћници и право је оно што најјача сила на свету каже да је право”.

Он каже да ми исправно тумачимо оно што се дешава на Косову и Метохији као потпуно одсуство владавине права, као максимално угрожавање људских права оних који нису Албанци на Косову и Метохији и као недостатак демократског капацитета институција тамо.

„Да ли на западу то тумаче и сагледавају на исти начин, а одлучују томе”, упитао се Дрецун и оценио да Србија мора мало више да посвети пажњу ономе што се поручује из Приштине да бисмо знали како да одбранимо наше интересе.

Политиколог Огњен Гогић је оценио за Танјуг да је суштина могућег компромиса да се Поштанска штедионица инсценира на КиМ као комерцијална банка за успостављање платног промета између неке наше банке и неке банке тзв. Косова.

На питање да ли је однос међународне заједнице према овој ситуацији кажњавање Срба или награђивање Приштине Гогић је оценио да је цела ова ситуацију на неки начин награђивање тзв. Косова, јер се појављивањем сваког новог питања којим би се Београд натерао да се сагласи са нечим што би било статусно опредељење тзв. Косово третира као нека држава.