Устав са седам „закрпа”

Скопље – За потребе избора и овлашћења председника државе ових дана се најављује седма корекција Устава Републике Македоније. Од његовог усвајања 17. новембра 1991. године, политичке елите су шест пута од осамостаљења државе до данас мењале фундаментални акт државе.

Суштина сваке корекције македонског Устава садржана је у настојању владајуће гарнитуре да трајно озакони сопствену односно партијску политику, без разлике на њен идеолошки профил. Другим речима, темељни акт државе кориговали су састави свих досадашњих пет парламената.

Таква пракса је, иначе, аминована два месеца после његовог усвајања, кад је за потребе смиривања тензија са суседном Грчком Устав допуњен са два амандмана, а суштина им је била да „Република Македонија нема територијалне претензије према суседним земљама”.

Други пут Устав је мењан у пролеће 1998. године са циљем да се тромесечни притвор временски дуплира. Тадашња промена узрокована је прекорачењем притвора који је одређен актерима једне од многих политичко-финансијских афера.

Три године касније, прецизније после окончања међуетничких сукоба 2001. године, трећи парламентарни састав је био приморан да оквирни охридски договор имплементира у важећи Устав, чиме је стављена тачка на опасна међуетничка трвења. Наредни парламент је 2004. године поново кориговао Устав, озаконивши прислушкивање, а већ наредне године за потребе „европског” правосуђа, извршене су нове уставне промене.

Пети македонски парламент је, у покушају да свој мандат обележи и променом Устава, наишао на непремостиву препреку. Тадашња влада није успела да обезбеди неопходну већину за промену Устава како би озаконила обавезно средњошколско образовање, па је то учињено променом Закона средњег образовања.

Садашњи састав Собрања Македоније обавља припреме за седму корекцију Устава. Седмо „крпљење” Устава догодиће се до краја ове године и њиме ће се омогућити смањење цензуса у другом кругу председничких избора са 50 на 40 одсто неопходних гласова.

Као и приликом свих претходних корекција Устава, реагују македонски правни експерти, предлажући да се што хитније крене у процедуру писања новог устава. Професор уставног права и бивши председник македонског парламента, Саво Климовски је изјавио да је „Устав непрепознатљив од силних закрпа и прилепака који међу грађанима изазивају осећај несигурности”.

Професор Климовски сматра да Устав не треба да буде подређен владајућим политичким елитама и да је „неозбиљно и недопустиво” да се кључни акт државе коригује за дневнополитичке потребе актуелне власти.

Његово мишљење деле Стојан Андов и Тито Петковски, такође бивши председници Собрања и актуелни посланици и предлажу темељну анализу којим правцем ће се кретати земља, какву ће позицију имати председник државе и какве ће бити релације између шефа државе и владе. Уз констатацију да је основни текст Устава усвојен пре 17 година промењен за 30 и више процената, предлаже се отварање процедуре за писање комплетно новог Устава.