Ustav sa sedam „zakrpa”

Skoplje – Za potrebe izbora i ovlašćenja predsednika države ovih dana se najavljuje sedma korekcija Ustava Republike Makedonije. Od njegovog usvajanja 17. novembra 1991. godine, političke elite su šest puta od osamostaljenja države do danas menjale fundamentalni akt države.

Suština svake korekcije makedonskog Ustava sadržana je u nastojanju vladajuće garniture da trajno ozakoni sopstvenu odnosno partijsku politiku, bez razlike na njen ideološki profil. Drugim rečima, temeljni akt države korigovali su sastavi svih dosadašnjih pet parlamenata.

Takva praksa je, inače, aminovana dva meseca posle njegovog usvajanja, kad je za potrebe smirivanja tenzija sa susednom Grčkom Ustav dopunjen sa dva amandmana, a suština im je bila da „Republika Makedonija nema teritorijalne pretenzije prema susednim zemljama”.

Drugi put Ustav je menjan u proleće 1998. godine sa ciljem da se tromesečni pritvor vremenski duplira. Tadašnja promena uzrokovana je prekoračenjem pritvora koji je određen akterima jedne od mnogih političko-finansijskih afera.

Tri godine kasnije, preciznije posle okončanja međuetničkih sukoba 2001. godine, treći parlamentarni sastav je bio primoran da okvirni ohridski dogovor implementira u važeći Ustav, čime je stavljena tačka na opasna međuetnička trvenja. Naredni parlament je 2004. godine ponovo korigovao Ustav, ozakonivši prisluškivanje, a već naredne godine za potrebe „evropskog” pravosuđa, izvršene su nove ustavne promene.

Peti makedonski parlament je, u pokušaju da svoj mandat obeleži i promenom Ustava, naišao na nepremostivu prepreku. Tadašnja vlada nije uspela da obezbedi neophodnu većinu za promenu Ustava kako bi ozakonila obavezno srednjoškolsko obrazovanje, pa je to učinjeno promenom Zakona srednjeg obrazovanja.

Sadašnji sastav Sobranja Makedonije obavlja pripreme za sedmu korekciju Ustava. Sedmo „krpljenje” Ustava dogodiće se do kraja ove godine i njime će se omogućiti smanjenje cenzusa u drugom krugu predsedničkih izbora sa 50 na 40 odsto neophodnih glasova.

Kao i prilikom svih prethodnih korekcija Ustava, reaguju makedonski pravni eksperti, predlažući da se što hitnije krene u proceduru pisanja novog ustava. Profesor ustavnog prava i bivši predsednik makedonskog parlamenta, Savo Klimovski je izjavio da je „Ustav neprepoznatljiv od silnih zakrpa i prilepaka koji među građanima izazivaju osećaj nesigurnosti”.

Profesor Klimovski smatra da Ustav ne treba da bude podređen vladajućim političkim elitama i da je „neozbiljno i nedopustivo” da se ključni akt države koriguje za dnevnopolitičke potrebe aktuelne vlasti.

Njegovo mišljenje dele Stojan Andov i Tito Petkovski, takođe bivši predsednici Sobranja i aktuelni poslanici i predlažu temeljnu analizu kojim pravcem će se kretati zemlja, kakvu će poziciju imati predsednik države i kakve će biti relacije između šefa države i vlade. Uz konstataciju da je osnovni tekst Ustava usvojen pre 17 godina promenjen za 30 i više procenata, predlaže se otvaranje procedure za pisanje kompletno novog Ustava.