Срби поново на оптуженичкој клупи у УН

Припрема нове резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама, на предлог Немачке и Руанде, представља велику претњу за Србију, Републику Српску и српски народ. Предлогом се предвиђа да се 11. јул одреди као међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници и да се обележава у свим државама сваке године. Председник Србије Александар Вучић недавно је упозорио шта се заправо крије иза ове идеје: одмах после резолуције изаћи ће се са иницијативом за укидање Републике Српске, на основу става да политичке творевине засноване на геноциду не могу да постоје, уз захтев да Београд плати ратну одштету.

Он је објаснио и да су два разлога за овај притисак: један да српски народ буде кажњен због слободарске и независне политике, да буде додатно притиснут по питању Косова и Метохије и због спољнополитичке оријентације. Други је тај да могу да покажу муслиманима широм света да постоје муслимани које подржавају, с обзиром на однос према Палестинцима и другима.

Подсетимо, најоштрија полемика о резолуцији о Сребреници, коју је тада поднела Велика Британија, вођена је 2015. у Савету безбедности. У тексту се на више места помињала реч геноцид, чијим би прихватањем директно имплицирало да су Срби геноцидни народ, као и да је страдало 8.000 Муслимана. Међутим, после два дана покушаја усаглашавања текста, тадашњи амбасадор Русије Виталиј Чуркин уложио је вето и резолуција је оборена.

Пре тога је 26. фебруара 2007. пресудом Међународног суда правде у Хагу Србија ослобођена одговорности да је извршила злочин геноцида. Суд је одбио захтев БиХ за надокнаду материјалне и нематеријалне штете. Србији, дакле, није наложено плаћање било какве компензације, па ни симболичне.