Конзервативци победили у Литванији

Опозициона коалиција десног центра Домовинске уније и Демохришћанске странке, после другог круга парламентарних избора у Литванији, освојила је највише посланичких места и, према свему судећи, успеће да оформи нову владајућу коалицију у Вилњусу. Ова конзервативна коалиција, предвођена бившим премијером Андријусом Кубилијусом, освојила је 44 од 141 мандата улитванском парламенту, а планира да направи коалицију са Партијом националног ускрснућа, Либералним покретом и Унијом либерала и центра, која је до сада била део владајуће коалиције.

Социјалдемократе, које супредвођене одлазећим премијером Гедиминасом Киркиласом на власти већ седам година, освојиле су само 26 мандата. Безмало никаквим шансама да Социјалдемократе задрже власт допринео је, не само њихов лош изборни резултат, већ и неуспех њихових досадашњих коалиционих партнера, Народне партије фармера и Нове уније, да пређу изборни цензус и уђу у парламент.

Гласање у овој некадашњој совјетској републици, а данас независној држави чланици ЕУ и НАТО, одржано је у атмосфери незадовољства јавности двоцифреном инфлацијом и страха од глобалне финансијске кризе.

Управо економски проблеми ће бити највећи изазов за вероватно будућег премијера Кубилијуса, који је најавио да ће покушати да ублажи последице економске кризе смањењем пореза на лични доходак, као и да ће повећати буџетски дефицит, али да он неће износити више од три одсто од укупног бруто домаћег производа, што је лимит у ЕУ. Предвиђено увођење евра до 2011. године биће додатни изазов новој литванској влади, узимајући у обзир успорен раст њене економије.

Кубилијус је најавио да ће његова партија тражити министарство финансија, економије, одбране и спољних послова, док ће остала препустити коалиционим партнерима. Председник Литваније Валдас Адамкус рекао је да планира да почне разговоре о образовању нове владе почетком следеће недеље.

Међутим, да би дошао на власт, лидер Домовинске уније, који је био премијер 1999. и 2000. године, требало би да придобије две мање партије десног центра и то опозициони Либерални покрет и Унију либерала и центра. Осим њих, Кубилијус ће морати да направи договор и са другом партијом по броју гласова, Партијом националног ускрснућа, коју је пре неколико месеци основао популарни телевизијски водитељ Арунас Валискас.

С друге стране, актуелни премијер Киркилас предлаже концентрациону владу „свих боја”, што је Кубилијус одмах одбацио као могућност. Литвански аналитичари процењују да би влада десног центра могла да буде стабилна, узимајући у обзир да је од проглашења независности од СССР 1990. године, Литванија имала чак 17 премијера.

Осим изазова глобалне економске кризе, нова владајућа коалиција ће се суочити и са изазовом превелике зависности од руског гаса, док је Домовинска унија позната по критичком односу према Русији.

Ова демохришћанска странка је врло оштро критиковала руску војну акцију у Грузији у августу, а ако буду водили владу суочиће се са безмало апсолутном енергетском зависношћу Литваније од Русије.

Уз гласање за посланике, Литванци су имали и референдум о томе да ли желе продужење радног века нуклеарне електране „Игналина” која је истог типа као и електрана у украјинском Чернобиљу, у којој се 1986. године догодила велика несрећа.Европска унија захтева да до краја 2009. године буде затворенаова електрана, која производи више од 70 одсто струје за литванске потребе.

„Када се затвори нуклеарна електрана Игналина, с тренутним ценама гаса и нафте, постаћемо потпуно зависни од руског снабдевања. Да бисмо задржали независност од Русије, морамо задржати електрану, а референдум није начин да се тако нешто одлучи. Ту одлуку требало је да донесе влада још пре пет година”, рекао је Артурас Ракас, политички аналитичар.

Референдум, међутим, није успео због ниског одзива гласача па није испуњен законски минимум. Због економске кризе и растуће инфлације водеће партије залажу се за продужетак рада нуклеарног постројења, али то ће неминовно довести у сукоб са бриселском администрацијом.