Konzervativci pobedili u Litvaniji

Opoziciona koalicija desnog centra Domovinske unije i Demohrišćanske stranke, posle drugog kruga parlamentarnih izbora u Litvaniji, osvojila je najviše poslaničkih mesta i, prema svemu sudeći, uspeće da oformi novu vladajuću koaliciju u Vilnjusu. Ova konzervativna koalicija, predvođena bivšim premijerom Andrijusom Kubilijusom, osvojila je 44 od 141 mandata ulitvanskom parlamentu, a planira da napravi koaliciju sa Partijom nacionalnog uskrsnuća, Liberalnim pokretom i Unijom liberala i centra, koja je do sada bila deo vladajuće koalicije.

Socijaldemokrate, koje supredvođene odlazećim premijerom Gediminasom Kirkilasom na vlasti već sedam godina, osvojile su samo 26 mandata. Bezmalo nikakvim šansama da Socijaldemokrate zadrže vlast doprineo je, ne samo njihov loš izborni rezultat, već i neuspeh njihovih dosadašnjih koalicionih partnera, Narodne partije farmera i Nove unije, da pređu izborni cenzus i uđu u parlament.

Glasanje u ovoj nekadašnjoj sovjetskoj republici, a danas nezavisnoj državi članici EU i NATO, održano je u atmosferi nezadovoljstva javnosti dvocifrenom inflacijom i straha od globalne finansijske krize.

Upravo ekonomski problemi će biti najveći izazov za verovatno budućeg premijera Kubilijusa, koji je najavio da će pokušati da ublaži posledice ekonomske krize smanjenjem poreza na lični dohodak, kao i da će povećati budžetski deficit, ali da on neće iznositi više od tri odsto od ukupnog bruto domaćeg proizvoda, što je limit u EU. Predviđeno uvođenje evra do 2011. godine biće dodatni izazov novoj litvanskoj vladi, uzimajući u obzir usporen rast njene ekonomije.

Kubilijus je najavio da će njegova partija tražiti ministarstvo finansija, ekonomije, odbrane i spoljnih poslova, dok će ostala prepustiti koalicionim partnerima. Predsednik Litvanije Valdas Adamkus rekao je da planira da počne razgovore o obrazovanju nove vlade početkom sledeće nedelje.

Međutim, da bi došao na vlast, lider Domovinske unije, koji je bio premijer 1999. i 2000. godine, trebalo bi da pridobije dve manje partije desnog centra i to opozicioni Liberalni pokret i Uniju liberala i centra. Osim njih, Kubilijus će morati da napravi dogovor i sa drugom partijom po broju glasova, Partijom nacionalnog uskrsnuća, koju je pre nekoliko meseci osnovao popularni televizijski voditelj Arunas Valiskas.

S druge strane, aktuelni premijer Kirkilas predlaže koncentracionu vladu „svih boja”, što je Kubilijus odmah odbacio kao mogućnost. Litvanski analitičari procenjuju da bi vlada desnog centra mogla da bude stabilna, uzimajući u obzir da je od proglašenja nezavisnosti od SSSR 1990. godine, Litvanija imala čak 17 premijera.

Osim izazova globalne ekonomske krize, nova vladajuća koalicija će se suočiti i sa izazovom prevelike zavisnosti od ruskog gasa, dok je Domovinska unija poznata po kritičkom odnosu prema Rusiji.

Ova demohrišćanska stranka je vrlo oštro kritikovala rusku vojnu akciju u Gruziji u avgustu, a ako budu vodili vladu suočiće se sa bezmalo apsolutnom energetskom zavisnošću Litvanije od Rusije.

Uz glasanje za poslanike, Litvanci su imali i referendum o tome da li žele produženje radnog veka nuklearne elektrane „Ignalina” koja je istog tipa kao i elektrana u ukrajinskom Černobilju, u kojoj se 1986. godine dogodila velika nesreća.Evropska unija zahteva da do kraja 2009. godine bude zatvorenaova elektrana, koja proizvodi više od 70 odsto struje za litvanske potrebe.

„Kada se zatvori nuklearna elektrana Ignalina, s trenutnim cenama gasa i nafte, postaćemo potpuno zavisni od ruskog snabdevanja. Da bismo zadržali nezavisnost od Rusije, moramo zadržati elektranu, a referendum nije način da se tako nešto odluči. Tu odluku trebalo je da donese vlada još pre pet godina”, rekao je Arturas Rakas, politički analitičar.

Referendum, međutim, nije uspeo zbog niskog odziva glasača pa nije ispunjen zakonski minimum. Zbog ekonomske krize i rastuće inflacije vodeće partije zalažu se za produžetak rada nuklearnog postrojenja, ali to će neminovno dovesti u sukob sa briselskom administracijom.