Ко ће платити енергетску транзицију

Србији преко милион домаћинстава живи у енергетском сиромаштву. Према званичној дефиницији то је стање у којем домаћинство нема на располагању довољно могућности да обезбеди потребну количину енергије која је неопходна за здрав и достојанствен живот и то на начин који не угрожава друге основне животне потребе домаћинства или шире заједнице. Мере енергетске ефикасности, које подразумева енергетска транзиција, неопходне су како би се енергија чувала унутар објекта, али оне захтевају и одређена улагања и економски стандард који грађани Србије углавном немају.

Ко ће платити енергетску транзицију и како ће кроз њу проћи они који то не могу самостално, размотрено је у „Анализи ефеката мера енергетске ефикасности на приуштивост становања, аутора Николе Вујовића, експерта за енергетску ефикасност. Енергетска транзиција подразумева смањење коришћења фосилних горива као што су угаљ, нафта и гас, а циљ је смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, као и смањење загађења ваздуха, воде и земљишта које често произилази из коришења фосилних горива. За овај процес су, поред преласка на обновљиве изворе енергије (Сунце, ветар и сл.), кључне мере енергетске ефикасности у индустрији, саобраћају и стамбеном сектору.

Анализе стамбеног фонда показују да чак 85 одсто зграда у Србији не задовољава минималне стандарде енергетске ефикасности. Такође, сектор зграда је свуда у свету велики потрошач енергије. У Европи оне троше 40 процеанта укупне енергије, док у Србији тај број достиже чак 60 одсто. Просечна потрошња енергије за грејање у европским земљама износи око 70 киловат сати по квадрату годишње. Насупрот томе, у Србији је просеčна потрошња готово двоструко вежа, достижужи око 150 киловат сати по квадарату, наводи се у анализи.

Имплементација мера енергетске ефикасности може да буде сурова према оним грађанима који су лошијег економског статуса, а таквих је у Србији много. Како се то не би догодило, кључно је да се држава активно укључи у повећање енергетске ефикасности зграда, али и што је још важније објеката породичног становања, како би ове мере обухватиле оне којима су највише потребне, пише у анализи.

Мере које држава тренутно спроводи односе се на смањење рачуна за електричну енергију, даљинско грејање и гас, што не представља значајну помоћ, јер се овај тип домаћинства углавном греје на дрва или угаљ. Мере које би за почетак помогле биле би замена индивидуалних ложишта ефикаснијим, субвенције за огрев и веће субвенције за замену столарије, изолације и инсталација. Резултат ових мера били би мањи рачуни за струју, мањи трошкови становања и више могућности за квалитетан живот већег броја грађана. Оно што не би било добро је да кроз енергетску транзицију прође само богатији слој друштва, а сиромашнији остане са великим рачунима и хладним, неосветљеним кућама, заробљен у спирали сиромаштва. 

Енергетска транзиција ће бити успешна само ако из ње нико не буде изостављен, у супротном, неће доћи до смањења загађења, ни потребног смањења емисије честица штетних по јавно здравље, а јаз у друштву ће се значајно продубити”, стоји у уводу анализе.