МАТ: добар привредни раст у прва два месеца

Реални бруто домаћи производ у прва два месеца 2024. међугодишње увећан је за око 5,7 одсто, процењују аутори билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у новом броју. Текућа динамика премашује пројектовану стопу раста БДП-а од 3,5 одсто за целу годину. Посматрано са производне стране, уз претпоставку неутралног утицаја пољопривредне производње, кључни извор реалног раста БДП-а у прва два месеца била је индустрија с доприносом од 1,7 процентних поена.

У односу на фебруар 2023. вредност спољнотрговинске размене је у фебруару 2024. повећана за 5,3 одсто. То је прво увећање међугодишње вредности размене након десет месеци континуираног опадања. Кумулативно посматрано у периоду јануар–фебруар 2024. вредност спољнотрговинске размене износила је 10,49 милијарди евра, што је за 0,6 одсто више у односу на исти период претходне године. У том оквиру вредност извоза износила је 4,661 милијарду евра, што је за 3,2 одсто више, вредност увоза 5,888 милиона евра, односно за 1,3 одсто мање, због чега је робни дефицит од 224 милиона евра за 15,4 одсто мање у односу на исти период 2023. године.

У прва два месеца 2024. приближно четири петине робног увоза покривено је извозом (79,3 одсто). Годину дана раније ова вредност је износила 75,7 одсто. Сектор прерађивачке индустрије, који од свих делатности има највеће учешће у укупном робном извозу (87,7 одсто), остварио је кумулативни раст извоза од 11 одсто у периоду јануар–фебруар 2024. у односу на исти период 2023. године и међугодишњи раст од 13,3 одсто у фебруару 2024. године.

Области које имају највећу вредност извоза у сектору прерађивачке индустрије, односно највеће учешће су производња електричне опреме с вредношћу извоза од око 511,5 милиона евра, при чему се више од трећине извоза ове области пласира на тржиште Немачке.

Индустријска производња је у фебруару 2024. у односу на исти месец претходне године увећана за 8,4 одсто. Пресудни допринос оваквом резултату потекао је од раста прерађивачке индустрије.

Прилив страних директних инвестиција је био већи него лане у истом периоду. Забележен је и замашан међугодишњи раст зарада и раст промета у трговини на мало. У фебруару је настављено смањивање међугодишње инфлације које је започело у априлу 2023. Такав тренд ће се наставити, јер у НБС очекују повратак међугодишње инфлације у границе циља три, плус-минус 1,5 одсто већ у мају.

Србија је и у јануару и у фебруару 2024. имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније, а мању међугодишњу инфлацију само од једне чланице уније – Румуније. У јануару и фебруару 2024. међугодишња инфлација је, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена износила 6,4 и 5,7 одсто у Србији, а 3,1 одсто и 2,8 одсто у Европској унији.