MAT: dobar privredni rast u prva dva meseca

Realni bruto domaći proizvod u prva dva meseca 2024. međugodišnje uvećan je za oko 5,7 odsto, procenjuju autori biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u novom broju. Tekuća dinamika premašuje projektovanu stopu rasta BDP-a od 3,5 odsto za celu godinu. Posmatrano sa proizvodne strane, uz pretpostavku neutralnog uticaja poljoprivredne proizvodnje, ključni izvor realnog rasta BDP-a u prva dva meseca bila je industrija s doprinosom od 1,7 procentnih poena.

U odnosu na februar 2023. vrednost spoljnotrgovinske razmene je u februaru 2024. povećana za 5,3 odsto. To je prvo uvećanje međugodišnje vrednosti razmene nakon deset meseci kontinuiranog opadanja. Kumulativno posmatrano u periodu januar–februar 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 10,49 milijardi evra, što je za 0,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. U tom okviru vrednost izvoza iznosila je 4,661 milijardu evra, što je za 3,2 odsto više, vrednost uvoza 5,888 miliona evra, odnosno za 1,3 odsto manje, zbog čega je robni deficit od 224 miliona evra za 15,4 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine.

U prva dva meseca 2024. približno četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom (79,3 odsto). Godinu dana ranije ova vrednost je iznosila 75,7 odsto. Sektor prerađivačke industrije, koji od svih delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,7 odsto), ostvario je kumulativni rast izvoza od 11 odsto u periodu januar–februar 2024. u odnosu na isti period 2023. godine i međugodišnji rast od 13,3 odsto u februaru 2024. godine.

Oblasti koje imaju najveću vrednost izvoza u sektoru prerađivačke industrije, odnosno najveće učešće su proizvodnja električne opreme s vrednošću izvoza od oko 511,5 miliona evra, pri čemu se više od trećine izvoza ove oblasti plasira na tržište Nemačke.

Industrijska proizvodnja je u februaru 2024. u odnosu na isti mesec prethodne godine uvećana za 8,4 odsto. Presudni doprinos ovakvom rezultatu potekao je od rasta prerađivačke industrije.

Priliv stranih direktnih investicija je bio veći nego lane u istom periodu. Zabeležen je i zamašan međugodišnji rast zarada i rast prometa u trgovini na malo. U februaru je nastavljeno smanjivanje međugodišnje inflacije koje je započelo u aprilu 2023. Takav trend će se nastaviti, jer u NBS očekuju povratak međugodišnje inflacije u granice cilja tri, plus-minus 1,5 odsto već u maju.

Srbija je i u januaru i u februaru 2024. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju samo od jedne članice unije – Rumunije. U januaru i februaru 2024. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena iznosila 6,4 i 5,7 odsto u Srbiji, a 3,1 odsto i 2,8 odsto u Evropskoj uniji.