„Мистерија Душана Васиљева” у Битеф театру

Ко су песници на овом свету? Шта ради један песник у рату? Како се постаје песник? И шта то уопште значи: бити песник?... Питања су којима се бавила Дуња Матић, ауторка текста „Мистерија Душана Васиљева” који ће у режији Марка Челебића бити премијерно изведен у четвртак увече, 18. априла од 20 сати на сцени Битеф театра. Сценографкиња је Ања Матковић, костимографкиња Сташа Јамушаков, сценски покрет потписује Андреја Кулешевић. Композитор је Бошко Мијушковић.

– Изгледа да је песник све. Песник је мајстор свог заната јер од речи уме да створи музику. Песник је усамљеник, рођењем предодређен на неприпадање. Бунтовник који крши правила језика, пристојности, друштва и света. Песник је панкер који се не боји дубина душе. Уличар који познаје све нијансе постојања. Песник је изузетак који потврђује правило, отелотворење врлине која више не постоји. Песник је метаморфоза човека и човечанства. Посредник шапата света, непопустљив у изразу свог бића. Трчећи у непознато, он пркоси свему што жели да осујети људски дух, свему што трпимо јер морамо, каже Дуња Матић и додаје:

– Трчећи у непознато, он трчи у прерани гроб, јер песник живи живот тако да све у њему доживи. Песник је свемогућ. Он уме да припитоми језик и приволи речи својој вољи, и тако достигне висине за које нико није слутио да су за људе. Песник је изабраник поезије, онај чија је душа позвана да се песмом ослободи бола. И зато он може да чује песму коју је свемир послао тог јутра, и да је наискап попије. Али, по коју цену?

Када су се лик и дело Душана Васиљева наметнули као инспиративна тема за прављење представе, наглашава  редитељ Марко Челебић, основно питање које сам поставио себи и ауторској екипи било је – Зашто би данас икога занимао песник који је умро пре сто година? Његов живот је био патња прожета писањем, а писао је не зато што је хтео, него зато што је морао. Ова представа као и сами ликови превазилази оквире пуког биографског и комуницира у једном „међусвету” у којем се налазимо и ми сами. Душан прераста свој животни век док нам, не само кроз своје песме, већ и животне одлуке, тихо пева: цин, не бој се смрти!

Играју: Јоаким Тасић, Александар Јовановић, Јелена Лончар, Марко Павловић