Национални доходак порастао 5,5 пута

Млађан Динкић, који је од пре два дана званично најбољи министар финансија у свету, главним успехом своје економске политике сматра стабилан динар, обновљен банкарски систем, као и вишак који се јавио у државној каси. После примања годишње награде часописа "Јуромани", Динкић је истакао и то да стандард грађана не може да расте у складу са очекивањима, јер она премашују оно што је реално. "Србија је пре седам година имала национални доходак од хиљаду долара, а на крају ове године ће имати 5.500 долара. То је осетан напредак, без обзира на пад вредности америчке валуте", истакао је Динкић, коментаришући укупну вредност производње у нашој земљи.

Он је додао да ће ове године раст бруто домаћег производа (БДП) бити 7,5 одсто, што је знатно више него у региону и Европи.

Домаћи економисти, не поричући да је реч о великом успеху надлежног министра, истакли су јуче да однос цифара из 2000. и 2007. године не треба упоређивати само номинално, већ се у обзир морају узети и неке реалне чињенице.

Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, упозорава да се се бројке не могу посматрати саме за себе.

- У том случају би се дошло да закључка да је БДП за седам година већи 5,5 пута. То номинално јесте тако. Реално су ствари мало другачије. Грађани истовремено немају осећај да боље живе 5,5 пута. То се не одражава на квалитет живота. Поготово када се зна да смо незадовољни стандардом, а стране инвестиције су на незадовољавајућем нивоу - истакао је Шуковић.

Када се погледа шта је највише утицало на овај раст, додаје наш саговорник, онда се долази до закључка да су тај проценат нагоре "повукле" услужне делатности, а не развој производње и индустрије, које су, по економским правилима, носиоци привредног развоја.

Према подацима Републичког завода за статистику, за првих шест месеци ове године, БДП је, поређено са истим периодом лане, порастао за осам одсто. Кад се друго тромесечје 2007. године упоређује са прошлогодишњим априлом, мајем и јуном, овај раст износи 7,7 одсто. Посматрано по активностима, у другом кварталу највећи раст бележе сектор саобраћаја (21,4 одсто), финансијско посредовање (20 процената) и сектор трговине (19 одсто). Најмањи допринос побољшању националних рачуна дала је прерађивачка индустрија, која је забележила раст од 4,4 одсто.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, сматра да је Србија, што ово признање и потврђује, свакако остварила велики раст БДП-а у протеклим транзиционим годинама. Просечно повећање од пет до шест одсто није за потцењивање, поготово када се зна да ће ове године он износити седам одсто, додаје наш саговорник.

- Са друге стране, не треба заборавити ни то како се кретала вредност долара, а самим тим и куповна моћ у међувремену. Не смеју се сметнути с ума ни инфлаторни притисци. Економисти су презабринути због тога што раст плата, поготово у јавном сектору, не прати раст БДП-а. Веома је лош податак да зараде расту много брже него продуктивност. Тако да ову вест, уз све похвале, треба посматрати са извесном дозом реалности. Јер, и земље у окружењу су се исто тако брзо развијале, а и полазна основа 2000. године је била врло ниска. Природно је било ићи напред. Само је питање да ли смо то могли брже. Мислим да јесмо - сматра Бајец.