Nacionalni dohodak porastao 5,5 puta

Mlađan Dinkić, koji je od pre dva dana zvanično najbolji ministar finansija u svetu, glavnim uspehom svoje ekonomske politike smatra stabilan dinar, obnovljen bankarski sistem, kao i višak koji se javio u državnoj kasi. Posle primanja godišnje nagrade časopisa "Juromani", Dinkić je istakao i to da standard građana ne može da raste u skladu sa očekivanjima, jer ona premašuju ono što je realno. "Srbija je pre sedam godina imala nacionalni dohodak od hiljadu dolara, a na kraju ove godine će imati 5.500 dolara. To je osetan napredak, bez obzira na pad vrednosti američke valute", istakao je Dinkić, komentarišući ukupnu vrednost proizvodnje u našoj zemlji.

On je dodao da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 7,5 odsto, što je znatno više nego u regionu i Evropi.

Domaći ekonomisti, ne poričući da je reč o velikom uspehu nadležnog ministra, istakli su juče da odnos cifara iz 2000. i 2007. godine ne treba upoređivati samo nominalno, već se u obzir moraju uzeti i neke realne činjenice.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, upozorava da se se brojke ne mogu posmatrati same za sebe.

- U tom slučaju bi se došlo da zaključka da je BDP za sedam godina veći 5,5 puta. To nominalno jeste tako. Realno su stvari malo drugačije. Građani istovremeno nemaju osećaj da bolje žive 5,5 puta. To se ne odražava na kvalitet života. Pogotovo kada se zna da smo nezadovoljni standardom, a strane investicije su na nezadovoljavajućem nivou - istakao je Šuković.

Kada se pogleda šta je najviše uticalo na ovaj rast, dodaje naš sagovornik, onda se dolazi do zaključka da su taj procenat nagore "povukle" uslužne delatnosti, a ne razvoj proizvodnje i industrije, koje su, po ekonomskim pravilima, nosioci privrednog razvoja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine, BDP je, poređeno sa istim periodom lane, porastao za osam odsto. Kad se drugo tromesečje 2007. godine upoređuje sa prošlogodišnjim aprilom, majem i junom, ovaj rast iznosi 7,7 odsto. Posmatrano po aktivnostima, u drugom kvartalu najveći rast beleže sektor saobraćaja (21,4 odsto), finansijsko posredovanje (20 procenata) i sektor trgovine (19 odsto). Najmanji doprinos poboljšanju nacionalnih računa dala je prerađivačka industrija, koja je zabeležila rast od 4,4 odsto.

Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je Srbija, što ovo priznanje i potvrđuje, svakako ostvarila veliki rast BDP-a u proteklim tranzicionim godinama. Prosečno povećanje od pet do šest odsto nije za potcenjivanje, pogotovo kada se zna da će ove godine on iznositi sedam odsto, dodaje naš sagovornik.

- Sa druge strane, ne treba zaboraviti ni to kako se kretala vrednost dolara, a samim tim i kupovna moć u međuvremenu. Ne smeju se smetnuti s uma ni inflatorni pritisci. Ekonomisti su prezabrinuti zbog toga što rast plata, pogotovo u javnom sektoru, ne prati rast BDP-a. Veoma je loš podatak da zarade rastu mnogo brže nego produktivnost. Tako da ovu vest, uz sve pohvale, treba posmatrati sa izvesnom dozom realnosti. Jer, i zemlje u okruženju su se isto tako brzo razvijale, a i polazna osnova 2000. godine je bila vrlo niska. Prirodno je bilo ići napred. Samo je pitanje da li smo to mogli brže. Mislim da jesmo - smatra Bajec.