Пензије мале, терет велики

Од када је предизборним обећањима о већим пензијама и бољем стандарду најстаријих Јован Кркобабић ушао у нову владу као њен потпредседник, не престају пресабирања о томе колико ће најновија корекција принадлежности коштати државу. Спекулише се цифрама од пет па до 100 милијарди динара више.

Колико ће се тачно новца издвајати из буџета током 2009. године за исплату пензија зависиће и од тога којим ће се темпом оне приближавати захтевима потпредседника владе да чек у просечној заради учествује са 70 одсто. Како ствари стоје, пензионери по свој прилици неће видети испуњење овог обећања, јер у буџету напросто нема новца да се намире пензионери и сви други који се финансирају парама јавне потрошње. А таквих није мало.

У пензијском фонду су јуче поново, потврђено је „Политици”, изводили рачуницу о томе колико је пара потребно обезбедити у 2009. години да би се исплаћивале пензије увећане за 14,13 одсто, за колико више пензионери треба да приме с октобарским чеком. Исти тај износ на чеку најстарији ће примати све до 1. априла наредне године, када по закону стиже нова корекција пензија.

У кабинету Кркобабића „Политици” је јуче предочено да ће преласком на нови систем усклађивања пензија (према којем ће оне до краја 2009. године учествовати са 70 одсто у просечној заради) бити потрошено тек пет милијарди динара више или укупно 495 милијарди динара. И то тако што ће се пензије усклађивати с просечним зарадама у претходних шест месеци. По том основу најаве појединих министара да је потребно обезбедити чак 100 милијарди динара више, не стоје.

Осим тога, Фонд ПИО код банака има више од 17 милијарди динара орочених средстава, што је довољно за исплату повишице без додатног оптерећења буџета.

После октобарске корекције, учешће пензија у зарадама биће повећано са 58,8 на 61 одсто у 2009. години.

(/slika2)Упитани откуд онда у јавности цифра од 100 милијарди динара више само за исплату увећаних пензија, извор близак кабинету потпредседника каже да се то може само нагађати, али да је највероватније реч о томе да су они који су изводили рачуницу узели у обзир средства за исплату за целу 2008. годину и увећали је за 10 одсто у 2009. што није добра математика. Не сме се губити из вида да се ово повећање од 14,13 одсто односи само на последња три месеца ове године, а не за целу 2008.

На питање за колико ће се с корекцијом пензија од 70 одсто у просечној заради повећати и издвајања из буџета, у Фонду ПИО кажу да се у овом часу издваја између 32 и 33 одсто укупних средстава, док ће с повећањем пензија, уколико до тога дође, учешће бити око 41 одсто.

У кабинету потпредседника кажу да држава под хитно мора да уведе контролу наплате доприноса и да почне да примењује Закон о доприносима. Једино у том случају повећање пензија неће сваки пут бити кривац за скок инфлације, превелику јавну потрошњу. Пензионери су своје пензије зарадили деценијским уплатама доприноса, али они нису криви што је њихов новац потрошен и што се сада паре надомешћују из буџета. Упитани ко су ти који не уплаћују доприносе, у кабинету се сазнаје да, осим државних фирми које нису приватизоване, проблем праве и послодавци који фаворизују рад на црно и уместо да пуне буџет договарају се са запосленима да им се плата исплаћује на руке. Да тога нема, пензионерска каса би била довољна да се принадлежности исплаћују пратећи раст зарада.

Млађан Динкић, потпредседник владе и министар економије, међутим, тврди да ће корекција пензија на ниво од 70 одсто просечне плате у Србији бити „економско самоубиство”, као и да је лако израчунати колико ће пара бити потребно догодине за исплату пензија, ако се зна да ће само за ванредно повећање октобарских пензија за 10 одсто бити неопходно издвојити додатних седам и по милијарди динара.
Међутим, пензионери упозоравају да је истовременом исплатом обе повишице државна каса уштедела – јер су те повишице обрачунате на исту основицу, односно на септембарску пензију.
Укупно ће за исплату октобарских пензија бити потребне око 32 милијарде динара, што је пет милијарди више него сада. Око 65 одсто тих средстава до сада је Пензијском фонду стизало од доприноса које уплаћују запослени, док се остатак новца за пензије обезбеђује из буџета.

У кабинету потпредседника владе очекују, како кажу, да уколико се догоди да Скупштина до краја године не усвоји нови Закон о пензијама то неће битно утицати на најстарије јер они до 1. априла примају пензију с износом који им је утврђен октобарским чеком. А до априла ће закон свакако бити усвојен.

Новим законом се предвиђа да 1. априла 2009. године просечна пензија у просечној заради учествује са 65 одсто, а 1. октобра када се стичу услови за другу корекцију и са 70 одсто.

Премијер Мирко Цветковић, међутим, гостујући у „Утиску недеље”, на питање да ли ће пензије заиста у том проценту учествовати у зарадама није могао потврдно да одговори. Скептични су и министарка финансија и министар економије. Министар полиције и први потпредседник владе Ивица Дачић је отишао и корак даље, па је већ више пута поновио да би ова предизборна обећања могла бити испуњена до краја мандата ове владе.

Уколико којим случајем не би дошло до измене закона, пензије би се током 2009. године усклађивале само са кретањем трошкова живота, а престала би да важи и одредба о ванредном усклађивању пензија од 1. јануара ако падну испод 60 одсто просечне плате. Што, другим речима, значи да повећања пензија не би ни било.

С најновијим повећањем од 14,13 одсто најнижа пензија износиће 11.100 динара, просечна пензија око 21.700, а највиша пензија по новом закону 102.500 динара. У кабинету потпредседника најављују и да ће се новим законом преиспитати разлика између највиших и најнижих пензија.

Јасна Петровић

---------------------------------------------------

Србија у врху

Уколико учешће пензија у просечној заради наредне године достигне најављених 70 одсто, Србија ће бити у самом врху земаља. У овом часу просечан чек у просечној заради у Пољској учествује са 60 одсто, Хрватској 40, Румунији 36, Словенији 62, Чешкој 44, а у Русији 35 процената. Међутим, плате у овим земљама се не могу поредити са српским где је просек за септембар био нешто мање од 33.000 динара.