Бесплатне анализе крпеља

Топла зима и исто тако пролеће погодовали су бројности крпеља па су многи суграђани већ имали блиски сусрет са њима. Ове године постоји могућност бесплатне анализе крпеља и то на Институту за медицинска истраживања у Булевару ослобођења 18 (зграда Факултета ветеринарске медицине). То је врло значајно јер се те анализе у многим медицинским установама у просеку крећу око 5.000 динара па навише.

Извађени крпељ може се донети радним данима од 9 до 16 часова, а стручњаци овог института од националног значаја за Републику Србију ће га испитати не само на бактерију која изазива лајмску болест, већ и на још девет патогена. Заинтересовани пре одласка на ову клинику могу да се јаве на телефон 066/8888-228 или на електронску адресу ­[email protected] или посредством веб-сајта www.talktotick.rs.

– Испитивање крпеља обавља се у оквиру пројекта „TalkToTick”, који финансира по позиву „Призма” Фонд за науку Републике Србије. Пројекат је започет у јануару и трајаће три године, а од 1. априла почели смо укључивање и испитаника у студију. То су грађани са убодом крпеља који, ако желе да се прикључе студији, крпеље могу да донесу код нас на Институт за медицинска истраживања, а ми их затим анализирамо на присуство до десет различитих узрочника болести које преносе ови ектопаразити. Међу узрочницима је бактерија борелија бургдорфери која изазива лајмску болест за коју се у медијима и највише чује, али и неки други узрочници који проузрокују крпељски енцефалитис, бабезиозу, анаплазмозу, рикециозу, ерлихиозу, кримску конго хеморагичну грозницу, туларемију… – објашњава др Снежана Томановић са Института за медицинска истраживања и вођа пројекта „TalkToTick”.

Циљ овог пројекта јесте да се утврди који су све узрочници болести присутни код нас и које болести можемо да очекујемо.

На Институту се крпељи не ваде, већ само анализирају. Ови ектопаразити могу се вадити или у домовима здравља или то суграђани раде сами пинцетом или справицом коју обично користе ветеринари. Пре вађења крпеља не треба третирати.

– Он мора да се извади механички. Нема окретања у смеру супротном од казаљке на сату, већ се уз помоћ пинцете приђе што ближе његовој глави и равно вуче ка горе. На крпеља се не ставља ни алкохол, ни уље, ни сапун, ни ацетон… Јер, то га иритира, па он садржај који има и који је можда заражен поврати у човека. У случају да се утврди да је крпељ заражен, пацијент кога је убо биће директно упућен нашим сарадницима на пројекту – лекарима Клинике за инфективне и тропске болести Универзитетског клиничког центра Србије и Клинике за дерматовенерологију УКЦ-а. Пацијенти ће на тим институцијама бити лекарски праћени – наглашава Томановићева.

Анализе нису ограничене само на Београђане.

– Ове анализе које ми радимо су молекуларне детекције и могу да се раде из угинулих крпеља, из делова крпеља, значи није неопходно да крпељ буде жив. Уколико је жив, требало би га ставити у неку пластичну посудицу, кутијицу или бочицу за урин на мало навлажене вате, газе или папира, нема потребе да се потапа у воду. Може чак и да стоји на сувом, али није баш пожељно да стоји предуго. Важно је да се донесе у року од неколико дана  – каже Томановићева.

Овај пројекат, у оквиру кога ће се крпељи испитивати бесплатно, трајаће ове и наредне године у сезони од 1. априла до краја октобра.

Анализе крпеља на присуство патогена и ентомолошки преглед узорка, који се у Институту за медицинска истраживања више од 10 година пружају као услуга грађанима, у сезони 2024. могуће је обавити искључиво укључивањем у студију.