Besplatne analize krpelja

Topla zima i isto tako proleće pogodovali su brojnosti krpelja pa su mnogi sugrađani već imali bliski susret sa njima. Ove godine postoji mogućnost besplatne analize krpelja i to na Institutu za medicinska istraživanja u Bulevaru oslobođenja 18 (zgrada Fakulteta veterinarske medicine). To je vrlo značajno jer se te analize u mnogim medicinskim ustanovama u proseku kreću oko 5.000 dinara pa naviše.

Izvađeni krpelj može se doneti radnim danima od 9 do 16 časova, a stručnjaci ovog instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju će ga ispitati ne samo na bakteriju koja izaziva lajmsku bolest, već i na još devet patogena. Zainteresovani pre odlaska na ovu kliniku mogu da se jave na telefon 066/8888-228 ili na elektronsku adresu ­[email protected] ili posredstvom veb-sajta www.talktotick.rs.

– Ispitivanje krpelja obavlja se u okviru projekta „TalkToTick”, koji finansira po pozivu „Prizma” Fond za nauku Republike Srbije. Projekat je započet u januaru i trajaće tri godine, a od 1. aprila počeli smo uključivanje i ispitanika u studiju. To su građani sa ubodom krpelja koji, ako žele da se priključe studiji, krpelje mogu da donesu kod nas na Institut za medicinska istraživanja, a mi ih zatim analiziramo na prisustvo do deset različitih uzročnika bolesti koje prenose ovi ektoparaziti. Među uzročnicima je bakterija borelija burgdorferi koja izaziva lajmsku bolest za koju se u medijima i najviše čuje, ali i neki drugi uzročnici koji prouzrokuju krpeljski encefalitis, babeziozu, anaplazmozu, rikeciozu, erlihiozu, krimsku kongo hemoragičnu groznicu, tularemiju… – objašnjava dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja i vođa projekta „TalkToTick”.

Cilj ovog projekta jeste da se utvrdi koji su sve uzročnici bolesti prisutni kod nas i koje bolesti možemo da očekujemo.

Na Institutu se krpelji ne vade, već samo analiziraju. Ovi ektoparaziti mogu se vaditi ili u domovima zdravlja ili to sugrađani rade sami pincetom ili spravicom koju obično koriste veterinari. Pre vađenja krpelja ne treba tretirati.

– On mora da se izvadi mehanički. Nema okretanja u smeru suprotnom od kazaljke na satu, već se uz pomoć pincete priđe što bliže njegovoj glavi i ravno vuče ka gore. Na krpelja se ne stavlja ni alkohol, ni ulje, ni sapun, ni aceton… Jer, to ga iritira, pa on sadržaj koji ima i koji je možda zaražen povrati u čoveka. U slučaju da se utvrdi da je krpelj zaražen, pacijent koga je ubo biće direktno upućen našim saradnicima na projektu – lekarima Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i Klinike za dermatovenerologiju UKC-a. Pacijenti će na tim institucijama biti lekarski praćeni – naglašava Tomanovićeva.

Analize nisu ograničene samo na Beograđane.

– Ove analize koje mi radimo su molekularne detekcije i mogu da se rade iz uginulih krpelja, iz delova krpelja, znači nije neophodno da krpelj bude živ. Ukoliko je živ, trebalo bi ga staviti u neku plastičnu posudicu, kutijicu ili bočicu za urin na malo navlažene vate, gaze ili papira, nema potrebe da se potapa u vodu. Može čak i da stoji na suvom, ali nije baš poželjno da stoji predugo. Važno je da se donese u roku od nekoliko dana  – kaže Tomanovićeva.

Ovaj projekat, u okviru koga će se krpelji ispitivati besplatno, trajaće ove i naredne godine u sezoni od 1. aprila do kraja oktobra.

Analize krpelja na prisustvo patogena i entomološki pregled uzorka, koji se u Institutu za medicinska istraživanja više od 10 godina pružaju kao usluga građanima, u sezoni 2024. moguće je obaviti isključivo uključivanjem u studiju.