Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Химна химни” у Дому Војске Србије

Свечана академија поводом 220. годишњице песме „Востани, Сербије” Доситеја Обрадовића
„Химна химни” у Дому Војске Србије
Детаљ са позивнице

Кад је, пролећа 1804, до Доситеја Обрадовића – који се затекао у Трсту – стигла вест да су се Срби у матици дигли на устанак (востаније) против вишевековног окупатора, ускликнуо је на сав глас: „Востани, Сербије, доста си спавала...” Био је то кликтај искусног и образованог просветитеља који је у Првом устанку препознао почетак борбе не само за политичко, већ и за духовно ослобођење српског народа.

Доситејева песма, у којој се благовест о устанку понавља у рефрену седам пута, убрзо је штампана у Венецији и разаслата у Србију. Да је у матицу стигла, незнаним путевима, доказ налазимо у списима Вука Караџића, који је код рефрена (у препису) забележио да га пева –  хор... Будница просветитеља, учитеља и доцнијег првог српског министра просвете (попечитеља просвештенија) имала је, дакле, своју музичку подлогу, али она није сачувана. Данас се не зна на коју је мелодију Доситејева химнична песма била певана.

Нови живот Доситејевом песничком делу удахнут је 1990. године, после емитовања дводелне ТВ драме „Јастук гроба мог” Слободана Стојановића на Телевизији Београд. У овој драми премијерно је изведена композиција Варткеса Баронијана на Доситејеве стихове. Тада је то комплетирано поетско-музичко дело стекло широку популарност, те се и данас често изводи на културним, школским и политичким свечаностима. У међувремену је још троје композитора написало партитуре на исте стихове (Жарко Петровић, Љуба Манасијевић, Златан Вауда).

Поводом 220. годишњице настанка ове песме, Задужбина „Доситеј Обрадовић” и Медија центар „Одбрана”  организују вечерас с почетком у 19 сати, у Дому Војске Србије, академију под насловом „Химна химни”. После уводне речи Мирјане Драгаш, управнице Задужбине, о Доситејевом просветитељском и књижевном раду, а посебно о генези и зрачењу песме „Востани, Сербије”, беседиће универзитетски професори др Душан Иванић (Филолошки) и др Миливоје Павловић (Факултет за културу и медије). Доситејева песму говориће драмски уметник Небојша Миловановић, а музички део програма испуниће Ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”. Улаз је слободан.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljubomir jović
,,Vostani Serbije!Mati naša mila! I postani opet što si prije bila! Ova strofa sastavni je deo celine Dositejeve pesme,koja je objavljena 1804. Nema sumnje da je Dositej ovaj stih napisao i po sopstvenom žarkom opredeljenju da se želja iz pesme i ostvari.Ova želja Njegova izrečena je početkom Prvog Srpskog ustanka 1804.godine i proizilazi iz zanosa Dositeja i sveg Srpstva ,koji je bio šest vekova pod ropstvom Otomanskog Carstva ,očekujući da se iz tog ropstva oslobodi. Takođe, takvu misao i is
Lazar
Jos pre dva veka, putujuci nasim krajevima, Dositej i Vuk su shvatili da izmedju Bugarske i Slovenije zivi isti narod koji govori istim jezikom. Kao sto su Karadjordje i Milos Srbe istrgli iz azijatskog zagrljaja tako su Dositej i Vuk Srbe izvukli iz srednjevekovnog mraka i udarili temelje njihovom identitetu, kulturi i buducem razvoju. Jugoslavija vise ne postoji. Ali, ostao je nas zajednicki jezik. Kad god putujem Balkanom, gde god osvanem, svuda isti jezik. NAS JEZIK.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.