Из прошлости Новог Београда

Општина Нови Београд основана је 1953. године, када јој је припојена сеоска општина Бежанија. У Новом Београду тада је живело око 10.000 становника – у Бежанија, Старом сајмишту и насељу уз Улицу Тошин бунар. На територији нове општине било је више запослених него становника, па је с правом називана „радионицом”. Усељавањем Студентског града, педесетак павиљона уз стару Земунску пругу и нових станова у блоковима изграђеним до 1980. године, број становника се умногостручио, па је општини приписан епитет „спаваоница”.

Тек кад је усељен солитер код Фонтане (с баром на врху солитера) и Робном кућом „Београд”, кад је изграђен тржни центар с поштом и биоскопом, као и неколико солитера у окружењу, почела је да се осећа живост града. А кад су ИМТ, Бродоградилиште „Тито” и ФОБ заокружили своје инвестиције и када су се преселили „Енергопројект” и „Генекс”, уз ЈАТ, ГП „Напред” и „Југофунд”, Нови Београд је постао привредно најјача општина у Југославији, респектабилна и пожељна дестинација за многе инвеститоре. Већ седамдесетих година прошлог века, кад су изграђени мост „Газела”, ауто-пут и пруга од Бежанијске косе до мостова на Сави, завршетком изградње данашње Палате „Србија”, зграда друштвено-политичких организација и хотела „Југославија”, на простору између Саве и Дунава, пуним сјајем је заблистала будућа метропола.

Период од 1960. до осамдесетих година прошлог века био је време бурне стамбене изградње. Међу станарима Новог Београда били су и угледни научници, банкари, друштвени радници и службеници савезне и републичке администрације. Убрзано насељавање пратила је и изградња објеката друштвеног стандарда – подизани су школе, обданишта, пијаце, трговине, хотели... Како је растао и обликовао се град, унапређивана је организација Скупштине општине. Из изграђене мреже месних заједница и образовних установа издвајали су се кадрови оспособљени за управљање општином. Скупштинска већа постала су место стручних и за општину корисних расправа.

Општина Нови Београд у свом формирању и осамостаљивању суочавала се с низом тешко савладивих проблема. Првих година радила је у две бараке надомак Студентског града и личила је на мању месну заједницу. Општином су руководили људи тек изашли из рата. Већина њих, али и већина запослених у општинским службама, нису становали на територији општине у којој су радили. И поред тих мука, општина се успешно осамостаљивала. Не треба заборавити да су тада општине имале немала овлашћења у областима привреде (планирање развоја), комуналног уређења (просторно уређење и издавање дозвола за изградњу) и организације друштвеног живота.

Могуће је наћи безброј примера који илуструју борбу за осамостаљење општине Нови Београд. Издваја се један који карактерише односе општина и града: Сваког понедељка од осам до девет часова одржавани су састанци тзв. Координационог тела, које су чинили председници општине, ОК Савеза комуниста, Савеза синдиката, ССРН, Савеза омладине, општински јавни тужилац и командир милицијске станице. Седнице овог радног тела биле су затвореног типа. Присутни током трајања седнице нису примали телефонске позиве, нити поруке које би прекидале рад. Међутим, на једну од седница изненада је ушла секретарица и обавестила председника Новицу (Благојевић) да има хитан позив из Кабинета председника града. Дисциплинован, какав је био, рекао је да ће се јавити кад се заврши „координација”. Чим је састанак завршен, примио је везу и замолио за тишину. Јављао се Ракић, шеф кабинета Бранка Пешића. Узбуђен, каже: „Новице, извини, али председник Пешић (Бранко) је заборавио да те раније обавести – он данас у 13 часова долази у посету у ’Енергопројект’ и моли те да га сачекаш.”

Већ црвен у лицу, Новица поче да виче: „Ракићу, зашто не говориш истину? Друг Бранко није заборавио – него си ти пропустио да ме обавестиш. Потврди председнику Пешићу да ћу га, из поштовања према њему, сачекати. Али да знаш, Ракићу, следећи пут кад ти заборавиш да ме обавестиш о доласку председника Пешића на нашу општину, пренеси му, на мосту преко Саве зауставиће га наша, општинска милиција. Није Нови Београд Алајбегова слама.” Залупио је слушалицу и обрисао зној са чела.

Следећег понедељка председник Новица је известио да је председнику Пешићу, пред људима из „Енергопројекта”, то исто поновио.

Стеван Стојановић