Енергетска криза сатире немачку привреду

Тања Вујић 

Немачка индустрија тешко да ће икада поново бити – као пре рата у Украјини –привредна перјаница Европе. Пре свега јер су високе цене увозног течног гаса (ЛНГ), довеле немачку привреду у „хендикепирану позицију” у односу на такмаце. Отприлике тим речима Маркус Кребер, извршни директор ПВЕ, водеће немачке енергетске компаније, описао је јуче у изјави за лондонски „Фајненшал тајмс” неславни суноврат немачке привреде изазван двогодишњом енергетском кризом. Наиме, пет водећих немачких привредних института (Немачки институт за економска истраживања, ИФО институт, Хале институт за економска истраживања, Лајбницов институт за економска истраживања и Институт Кил) процењују да ће немачки БДП ове године порасти за 0,1 одсто, док су пре само шест месеци веровали да ће износити 1,3 одсто. Иначе, у последњем кварталу прошле године немачка привреда „смањила се” – као и током целе 2023 – за 0,3 одсто. Немачки економски експерти очекују да би немачка индустрија ипак могла следеће године да „порасте” за 1,4 одсто, док су донедавно били убеђени да би можда могла да достигне узлет од 1,5 одсто.

„Биће ту неког опоравка, али ће такође бити видљиво структурално разарање тражње енергетски интензивних индустрија”, упозорава Маркус Кребер.

Према његовим речима, феномен свесног смањивања тражње индустрија – услед превисоких цена најпре природног гаса, а потом и ЛНГ-а, као и неизвесности око снабдевања из прекоморских извора – није снашао само Немачку.

„Цене гаса у континенталној Европи, посебно у Немачкој, сада су структурално више, јер смо сви ми у крајњој ситуацији сада зависни од увоза ЛНГ-а”, објашњава он.

На први поглед, ова процена о структурно вишим ценама гаса у Европи могла би да делује погрешно, ако се овлаш погледа ситуација на енергетским берзама, на пример, јуче. Наиме, цена природног гаса у Европи порасла је јуче на 27,82 евра за мегават-сат, након најновијих гласина о уласку Украјине у НАТО, пренео је Блумберг. На врхунцу енергетске кризе у августу 2022. цена природног гаса у Европи с датумом испоруке за зиму 2023. кретала се око 340 евра за мегават-сат. Данас 27,82 евра за мегават-сат, а усред кризе 340 евра за исту мерну јединицу производње електричне енергије. Зашто онда такав економски песимизам широм Немачке?

Постојећа, наизглед ниска цена, крије много тога. Наиме, упркос оштром паду цена на тржишту гаса, европска референтна вредност је изнад просека пре кризе, односно скоро за две трећине виша него у исто време 2019. наводи „Аргус”, агенција за праћење цена сировина. До чега је европску привреду, у међувремену, довела одлучност Брисела да не купују руске енергенте, ових дана лепо описује америчка инвестициона банка Голдман Сакс.

„Током енергетске кризе бројне европске индустрије ставиле су катанац на производњу и врло вероватно више неће обнављати посао. Ниске цене гаса данас и бољи економски услови подстаћи ће неку тражњу, али ће повратак на рад од пре кризе бити врло велики и све већи изазов”, сматра Саманта Дарт, шеф одељења за истраживање тржишта гаса у Голдман Саксу. И други берзански посматрачи европских индустрија уочавају њихову све опипљивију стагнацију.

„Тражња гаса индустријског сектора у Европи снижена је лане за 24 одсто у односу на 2019. годину. Истовремено од шест до 10 одсто те тражње више никада неће бити обновљено”, процена је британске информативне агенције из области енергетике „СиП глобал комодити инсајтс”.

Ако ствари тако стоје, мала је вајда од Креберовог погледа у прошлост. Он сматра да је била „грешка” одлука бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел 2011. године да затвори тамошње нуклеарке.

Извесно је ипак да су европске енергетске берзе и јуче дизале цену природног гаса с датумима испоруке следеће зиме „услед упорних ризика и неизвесности”. У жижи те пажње првенствено су неизвестан ток ратова у Украјини и Гази, као и енергетска ситуација у Европи након истека споразума о транзиту руског гаса преко Украјине, чији продужетак Кијеву сада не пада на памет.

Извесно је такође да су се у међувремену САД и Норвешка учврстиле на позицијама водећих снабдевача ЕУ течним гасом. Америка је ЕУ лане продала готово половину ЛНГ на њеном тржишту: у односу на 2021, то је трипут више. Успут, цена гаса у Америци износи око једне шестине европске. Тако се данас, пред очима Брисела, немачка индустрија ускоро масовно сели у Америку.