Energetska kriza satire nemačku privredu

Tanja Vujić 

Nemačka industrija teško da će ikada ponovo biti – kao pre rata u Ukrajini –privredna perjanica Evrope. Pre svega jer su visoke cene uvoznog tečnog gasa (LNG), dovele nemačku privredu u „hendikepiranu poziciju” u odnosu na takmace. Otprilike tim rečima Markus Kreber, izvršni direktor PVE, vodeće nemačke energetske kompanije, opisao je juče u izjavi za londonski „Fajnenšal tajms” neslavni sunovrat nemačke privrede izazvan dvogodišnjom energetskom krizom. Naime, pet vodećih nemačkih privrednih instituta (Nemački institut za ekonomska istraživanja, IFO institut, Hale institut za ekonomska istraživanja, Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja i Institut Kil) procenjuju da će nemački BDP ove godine porasti za 0,1 odsto, dok su pre samo šest meseci verovali da će iznositi 1,3 odsto. Inače, u poslednjem kvartalu prošle godine nemačka privreda „smanjila se” – kao i tokom cele 2023 – za 0,3 odsto. Nemački ekonomski eksperti očekuju da bi nemačka industrija ipak mogla sledeće godine da „poraste” za 1,4 odsto, dok su donedavno bili ubeđeni da bi možda mogla da dostigne uzlet od 1,5 odsto.

„Biće tu nekog oporavka, ali će takođe biti vidljivo strukturalno razaranje tražnje energetski intenzivnih industrija”, upozorava Markus Kreber.

Prema njegovim rečima, fenomen svesnog smanjivanja tražnje industrija – usled previsokih cena najpre prirodnog gasa, a potom i LNG-a, kao i neizvesnosti oko snabdevanja iz prekomorskih izvora – nije snašao samo Nemačku.

„Cene gasa u kontinentalnoj Evropi, posebno u Nemačkoj, sada su strukturalno više, jer smo svi mi u krajnjoj situaciji sada zavisni od uvoza LNG-a”, objašnjava on.

Na prvi pogled, ova procena o strukturno višim cenama gasa u Evropi mogla bi da deluje pogrešno, ako se ovlaš pogleda situacija na energetskim berzama, na primer, juče. Naime, cena prirodnog gasa u Evropi porasla je juče na 27,82 evra za megavat-sat, nakon najnovijih glasina o ulasku Ukrajine u NATO, preneo je Blumberg. Na vrhuncu energetske krize u avgustu 2022. cena prirodnog gasa u Evropi s datumom isporuke za zimu 2023. kretala se oko 340 evra za megavat-sat. Danas 27,82 evra za megavat-sat, a usred krize 340 evra za istu mernu jedinicu proizvodnje električne energije. Zašto onda takav ekonomski pesimizam širom Nemačke?

Postojeća, naizgled niska cena, krije mnogo toga. Naime, uprkos oštrom padu cena na tržištu gasa, evropska referentna vrednost je iznad proseka pre krize, odnosno skoro za dve trećine viša nego u isto vreme 2019. navodi „Argus”, agencija za praćenje cena sirovina. Do čega je evropsku privredu, u međuvremenu, dovela odlučnost Brisela da ne kupuju ruske energente, ovih dana lepo opisuje američka investiciona banka Goldman Saks.

„Tokom energetske krize brojne evropske industrije stavile su katanac na proizvodnju i vrlo verovatno više neće obnavljati posao. Niske cene gasa danas i bolji ekonomski uslovi podstaći će neku tražnju, ali će povratak na rad od pre krize biti vrlo veliki i sve veći izazov”, smatra Samanta Dart, šef odeljenja za istraživanje tržišta gasa u Goldman Saksu. I drugi berzanski posmatrači evropskih industrija uočavaju njihovu sve opipljiviju stagnaciju.

„Tražnja gasa industrijskog sektora u Evropi snižena je lane za 24 odsto u odnosu na 2019. godinu. Istovremeno od šest do 10 odsto te tražnje više nikada neće biti obnovljeno”, procena je britanske informativne agencije iz oblasti energetike „SiP global komoditi insajts”.

Ako stvari tako stoje, mala je vajda od Kreberovog pogleda u prošlost. On smatra da je bila „greška” odluka bivše nemačke kancelarke Angele Merkel 2011. godine da zatvori tamošnje nuklearke.

Izvesno je ipak da su evropske energetske berze i juče dizale cenu prirodnog gasa s datumima isporuke sledeće zime „usled upornih rizika i neizvesnosti”. U žiži te pažnje prvenstveno su neizvestan tok ratova u Ukrajini i Gazi, kao i energetska situacija u Evropi nakon isteka sporazuma o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, čiji produžetak Kijevu sada ne pada na pamet.

Izvesno je takođe da su se u međuvremenu SAD i Norveška učvrstile na pozicijama vodećih snabdevača EU tečnim gasom. Amerika je EU lane prodala gotovo polovinu LNG na njenom tržištu: u odnosu na 2021, to je triput više. Usput, cena gasa u Americi iznosi oko jedne šestine evropske. Tako se danas, pred očima Brisela, nemačka industrija uskoro masovno seli u Ameriku.