(Не)достижни идеали жена

У Студентском културном центру у Београду, Женски ИНДОК центар прошле недеље обележио је тридесет година од прве конференције феминистичког покрета „Друг-ца” у бившој Југославији, у то време првог покрета ове врсте у источној Европи. Обележавању су присуствовали неки од учесника прве конференције одржане 1978. године, међу којима су били Нада Лер-Софронић, Нада Ђуричин, Љиља Гаковић, Јасмина Тешанић, Борка Павићевић, Вук Стамболовић, Надежда Чачиновић, Весна Пешић и други, који су са временске дистанце резимирали досадашње резултате рада у овој области.

Самоосвешћење жена, еманципација у политичком и економском животу, као и психолошка независност у односу на мушкарце, били су неки од циљева за које су се залагали чланови овог покрета. Ове идеје у том периоду наилазиле су на оштру критику јавности и на бројна оспоравања, али када се данас повуче паралела измећу ситуације у којој се жена налазила, тада се може уочити известан напредак.

Да је до одређених позитивних промена дошло, сагласна је већина учесника ове панел дискусије, али је такође и наглашено да су се задржали и извесни стереотипи. То практично значи да се, иако се жена еманциповала у економском смислу, постала финансијски независна од мушкарца и стекла могућност да „осваја” професије које су некад биле ексклузивно „мушке”, обавезе око куће, деце и брига о породици и даље се сматрају превасходно „женским”.

Указујући на појаву да се патријархат полако враћа, Весна Пешић је истакла да се поједине жене често одлучују да ураде пластичне операције како би се „добро” удале. Против подређивања жена и искључивог свођења на њихову сексуалност, ова организација се борила још од свог оснивања.

Вук Стамболовић је истакао да се феминистички покрет „Друг-ца” бави проблемима великог броја маргинализованих група у које спада и положај жена Ромкиња, инвалида, жена у затвору, као и насиље у породици. Нагласак је стављен и на статус жена у периоду рата, јер су оне тада биле у незавидном положају који је психички био неподношљив за њих.

(/slika2)Истакнуто је да је у политичком животу направљен помак али да је најтеже било изборити се са проблемом психолошког ослобађања жене и њеног права да износи лично мишљење.

Након тридесет година, оснивачи и учесници овог покрета залажу се за исте идеје али делују одвојено у различитим областима. „Промене су споре али је циљ да се у Србији остваре она права жена која су у свету већ одавно прихваћена и да се створи боља будућност са наредне генерације”, истакла је Јасмина Тешанић. Она је нагласила да је оно што се осамдесетих година прошлог века чинило недостижним идеалом данас делимично остварено, јер је донекле спречена ерозија женских права.