Млади стручњаци из Француске желе да се врате у Србију

Богдан Степановић, Лидија Гајиновић и Лука Станчев су паметно, младо и лепо лице Србије у иностранству. Они су нуклеарни стручњаци који се школују и раде у Француској и који су разговарали са председником Србије Александром Вучићем приликом његове недавне посете Француској. У овој земљи, која је једна од највећих нуклеарних сила, сакупљају знање које би једног дана могли да донесу у Србију.

Богдан Степановић има 23 године и рођен је у Паризу, али су његови родом из Краљева. Завршио је мастер нуклеарне физике, и тренутно је докторанд у Француском институту за нуклеарну енергију за реакторску физику. „Ми смо пре 70 година били пионири у томе, са највећим светским силама ми смо међу првима изградили експериментални нуклеарни реактор у ’Винчи’”, објаснио је Степановић за Танјуг и подсетио да је у ЕУ ове године нуклеарна енергија постала зелена енергија, зато што је једини стабилни извор енергије који не производи угљен-диоксид током производње.

Лидија Гајиновић је рођена у Новом Саду пре 25 година. У Француску је дошла пре две године, где је завршила мастер из нуклеарне енергије и тренутно ради као истраживач у Институту за атомску енергију. За Танјуг је објаснила да ради на малим модуларним реакторима, што је нешто што може бити поприлично корисно за Србију. Баш зато истиче да постоје стручни кадрови који могу да пруже експертизу за потребна истраживања и будућу индустрију у нашој земљи. „Тренутно сам овде и мислим да је добро што овде могу да стекнем неко почетно искуство, с обзиром на то да Француска има 57 нуклеарних реактора, тако да имам од кога да учим. После то знање могу да донесем у Србију”, поручила је Гајиновићева после сусрета са председником у Паризу.

Лука Станчев има 25 година и рођен је у Бору. И он одбацује тврдње да Србија нема кадрове у нуклеарној физици и истиче да је од њих 13, колико студира нуклеарну физику на њиховој групи – троје Срба.

„Дошао сам овде као стипендиста за стране таленте. Лидија је заборавила да помене да је она стипендиста Међународне агенције за атомску енергију. Већ другу годину сам овде, бавим се пројектовањем нове генерације реактора. То су реактори четврте генерације, који ће у будућности решити проблем отпада”, објаснио је Станчев. Себе види као неког ко сада скупља знање са потенцијалном могућношћу да се врати у своју земљу. „Ја сам своју нуклеарну причу почео на Универзитету у Београду, и то на Техничком факултету, где се школују нуклеарни инжењери и данас. Након тога сам завршио на пракси у ’Винчи’ и тамо сам заволео овај посао”, прича Станчев.

Што се тиче нуклеарне енергије у Србији, каже да када су приметили да почиње прича о томе, схватили су да имају одговорност да држави и друштву пруже адекватне информације о томе.

„Одлука ће бити и на држави и на друштву. Сви морају имати адекватне информације. Ми смо са том иницијативом основали Српско нуклеарно друштво, које окупља све стручњаке у земљи и иностранству и институције. Ми смо једина заједница која може одговорити на то питање, јер ниједна заједница понаособ, ни универзитет, ни институти, ни Србатом не могу одговорити на то питање, већ можемо само као заједница”, навео је Станчев. Како је рекао за Танјуг, почетак приче о нуклеарној енергији њима је сигнал да могу да почну да оријентишу посао ка својој земљи. „ Нуклеарна физика је наша прича. Ми смо оснивачи ЦЕРН-а, ми смо направили шести нуклеарни истраживачки реактор у свету, шеста земља која је успела да уради. После рата на Београдском универзитету није био ниједан докторанд физике, а за десет година направљен је нуклеарни реактор. Очигледно је ентузијазам битан фактор и кад охрабрите младе људе, они могу постићи велике ствари”, наглашава Станчев.

Он је велики оптимиста и наглашава да ако је нуклеарна енергија могла да заживи у Србији, у којој је било 40 одсто неписмених, може и сада.