Mladi stručnjaci iz Francuske žele da se vrate u Srbiju

Bogdan Stepanović, Lidija Gajinović i Luka Stančev su pametno, mlado i lepo lice Srbije u inostranstvu. Oni su nuklearni stručnjaci koji se školuju i rade u Francuskoj i koji su razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prilikom njegove nedavne posete Francuskoj. U ovoj zemlji, koja je jedna od najvećih nuklearnih sila, sakupljaju znanje koje bi jednog dana mogli da donesu u Srbiju.

Bogdan Stepanović ima 23 godine i rođen je u Parizu, ali su njegovi rodom iz Kraljeva. Završio je master nuklearne fizike, i trenutno je doktorand u Francuskom institutu za nuklearnu energiju za reaktorsku fiziku. „Mi smo pre 70 godina bili pioniri u tome, sa najvećim svetskim silama mi smo među prvima izgradili eksperimentalni nuklearni reaktor u ’Vinči’”, objasnio je Stepanović za Tanjug i podsetio da je u EU ove godine nuklearna energija postala zelena energija, zato što je jedini stabilni izvor energije koji ne proizvodi ugljen-dioksid tokom proizvodnje.

Lidija Gajinović je rođena u Novom Sadu pre 25 godina. U Francusku je došla pre dve godine, gde je završila master iz nuklearne energije i trenutno radi kao istraživač u Institutu za atomsku energiju. Za Tanjug je objasnila da radi na malim modularnim reaktorima, što je nešto što može biti poprilično korisno za Srbiju. Baš zato ističe da postoje stručni kadrovi koji mogu da pruže ekspertizu za potrebna istraživanja i buduću industriju u našoj zemlji. „Trenutno sam ovde i mislim da je dobro što ovde mogu da steknem neko početno iskustvo, s obzirom na to da Francuska ima 57 nuklearnih reaktora, tako da imam od koga da učim. Posle to znanje mogu da donesem u Srbiju”, poručila je Gajinovićeva posle susreta sa predsednikom u Parizu.

Luka Stančev ima 25 godina i rođen je u Boru. I on odbacuje tvrdnje da Srbija nema kadrove u nuklearnoj fizici i ističe da je od njih 13, koliko studira nuklearnu fiziku na njihovoj grupi – troje Srba.

„Došao sam ovde kao stipendista za strane talente. Lidija je zaboravila da pomene da je ona stipendista Međunarodne agencije za atomsku energiju. Već drugu godinu sam ovde, bavim se projektovanjem nove generacije reaktora. To su reaktori četvrte generacije, koji će u budućnosti rešiti problem otpada”, objasnio je Stančev. Sebe vidi kao nekog ko sada skuplja znanje sa potencijalnom mogućnošću da se vrati u svoju zemlju. „Ja sam svoju nuklearnu priču počeo na Univerzitetu u Beogradu, i to na Tehničkom fakultetu, gde se školuju nuklearni inženjeri i danas. Nakon toga sam završio na praksi u ’Vinči’ i tamo sam zavoleo ovaj posao”, priča Stančev.

Što se tiče nuklearne energije u Srbiji, kaže da kada su primetili da počinje priča o tome, shvatili su da imaju odgovornost da državi i društvu pruže adekvatne informacije o tome.

„Odluka će biti i na državi i na društvu. Svi moraju imati adekvatne informacije. Mi smo sa tom inicijativom osnovali Srpsko nuklearno društvo, koje okuplja sve stručnjake u zemlji i inostranstvu i institucije. Mi smo jedina zajednica koja može odgovoriti na to pitanje, jer nijedna zajednica ponaosob, ni univerzitet, ni instituti, ni Srbatom ne mogu odgovoriti na to pitanje, već možemo samo kao zajednica”, naveo je Stančev. Kako je rekao za Tanjug, početak priče o nuklearnoj energiji njima je signal da mogu da počnu da orijentišu posao ka svojoj zemlji. „ Nuklearna fizika je naša priča. Mi smo osnivači CERN-a, mi smo napravili šesti nuklearni istraživački reaktor u svetu, šesta zemlja koja je uspela da uradi. Posle rata na Beogradskom univerzitetu nije bio nijedan doktorand fizike, a za deset godina napravljen je nuklearni reaktor. Očigledno je entuzijazam bitan faktor i kad ohrabrite mlade ljude, oni mogu postići velike stvari”, naglašava Stančev.

On je veliki optimista i naglašava da ako je nuklearna energija mogla da zaživi u Srbiji, u kojoj je bilo 40 odsto nepismenih, može i sada.