Испитивањем гласа лече болесно срце

Крагујевац – Биоинжењеринг је повезао две традиционалне научне дисциплине – биологију и математику, а прве кораке на овом пољу код нас је начинио крагујевачки професор машинства академик Милош Којић, који је пре двадесет година у Крагујевцу, уз помоћ тадашње локалне власти, основао Центар за биоинжењеринг. Из овог пионирског подухвата настао је данашњи Институт за информационе технологије. Ова престижна научна установа најмлађа је чланица Универзитета у Крагујевцу, а основана је 2019. године.

На Институту за информационе технологије запослен је и Марко Живановић, један из плејаде врхунских хемичара крагујевачког Природно-математичког факултета, чији су професори отворили врата Крагујевачком универзитету ка престижној Шангајској листи 500 најбољих универзитета света. Пошто је на чувеном чешком Универзитету Масарик у Брну, као први стипендиста Јужноморавске регије, стекао докторат из молекуларне биологије, млади Живановић се вратио у родни Крагујевац. Заједно са својим колегама, он данас учествују у бројним испитивањима чији се резултати објављују у најпознатијим научним часописима.

– Некада су науке биле строго подељене, посебно хемија, посебно биологија, посебно математика. Последњих неколико деценије, поготово од почетка овог века, те науке су почеле значајно да се преплићу. Тако смо ми хемичари и биолози почели да радимо заједно са инжењерима и информатичарима који користе вештачку интелигенцију. Са подацима из наших експеримената они праве математичке формуле које нам прецизно говоре како се понашају људске ћелије. Тако смо прошле године, на основу четири хиљаде биолошких експеримената, прорачунали како цитостатици делују на ћелије канцера, што све може да буде од користи и лекарима и пацијентима – објашњава Марко Живановић.

Крагујевачки биоинжењери тренутно су окупљени око националног пројекта „Интелхарт”, који кроз програм „Призма” са 200.000 евра финансира Фонд за науку. Носилац пројекта је крагујевачки Факултет инжењерских наука на коме ради и Тијана Героски, доцент на предмету вештачка интелигенција. Пројекат је почео овог јануара, а трајаће три године.

– У пројекту учествују и лекари, а тренутно смо у почетној етапи када се прикупљају подаци о пацијентима. Наш задатак је да на основу клиничких студија направимо математичке алгоритме који ће лекарима помоћи да установе прецизнију дијагнозу и утврде колико је неки пацијент у ризику од срчане слабости. Прикупљамо податке из историје болести, а први пут испитујемо и људски глас, као један од параметара који нам може бити од користи. Не бавимо се садржајем говора, него проверавамо интензитет гласа, висину и прекиде у говору, на основу којих можемо да утврдимо у каквом је стању срце одређеног пацијента. Наше формуле могу бити од користи и код прописивања терапије – каже Героски.

Институт за информационе технологије, заједно са Факултетом медицинских наука чији су професори пресудно утицали на висок рејтинг Крагујевачког универзитета, ускоро ће се преселити у нови модеран објекат центара изврсности у који је држава уложила 18 милиона евра. У том објекту налазиће се и центар са првом националном банком матичних ћелија, што ће крагујевачким истраживачима омогућити још квалитетнији рад, па и боље резултате на међународном нивоу.